ИН4С

ИН4С портал

Галијашевић о нападу у Босанској Крупи: Политичко Сарајево настоји да умањи значај дела, јер му оно наноси штету

1 min read

Тужилаштво Босне и Херцеговине је окарактерисало напад на полицијску станицу у Босанској Крупи у којем је један полицајац погинуо, а други повређен, као акт тероризма, о којем је у првом делу интервјуа за Еуронеwс Србија стручњак за безбедност Џевад Галијашевић говорио као о чину који није реткост у претходних 30 година, а у вези је са чињеницом да пет одсто укупне популације, тј. око 100.000 Бошњака у БиХ прати или је на неки начин блиско учењу радикалног ислама.

Извршилац овог дела је Е.С. (15) који је ушао у полицијску станицу и хладним оружјем прво напао полицајца Озрена Марана, који је одмах подлегао повредама, а затим је напао и полицајца Авду Хасановић који је тешко повређен.

У истрази је ухапшен и Хајрудин Шабић (48), запосленик Полицијске станице Босанска Крупа, како јавља бањалучка „Алтернативна“, који је био један од организатора „Школе Курана“ у улици 5. корпуса у Босанској Крупи.

Објекат у којем је одржавана „Школа Курана“ је означен као параџемат, а њега је често посећивао Е.С., како је утврдила истрага.

Еуронеwс Србија вам доноси други део разговора са аналитичарем и стручњаком за безбедност Џевадом Галијашевићем, који је говорио и о проблему промоције и забране радикалних идеологија, као и о све већем утицају оваквих идеологија на децу, која постају извршиоци најтежих злочина тероризма.

„Терориста има 15 година и одговоран је пред законом за оно што је урадио“

„Потребно је спечити радикалне групе да се промовишу, да се представљају на друштвеним мрежама. Европол је пре три године водио једну акцију провере и истраживања колико је портала са исламистичким садржајем усмерено на ниво информација, али и на ниво ширења радикалних идеологија, па и на регрутовање у региону, и наведена је бројка од преко 350 веб портала“, наводи Галијашевић.

Он сматра да информација да је терориста из Босанске Крупе „дете“ није релевантна, иако има 15 година, али је то, према њему, информација која се пласира да бисмо на то питање гледали са емпатијом.

„Он није више дете, када напуните 14 година не подлежете закону о заштити детета, али он има 15 пуних година и то јесте питање зашто се то ради“, каже Галијашевић и додаје:

„С друге стране, Блиски Исток се преселио у БиХ. Дакле, оно што видимо овде, то смо видели задњих 15 година на Блиском истоку, злоупотребу деце, децу са аутоматским оружјем, децу као бомбаше самоубице и децу која врше терористичке акције. То сада видимо у задњих годину дана, видели смо и Салахудина Жујовића у Београду, видели смо младе људе који на одређен начин убијају и врше терористичке акције. Да би сте ублажили однос према томе, да би сте то гледали са мало мање осуде, е ту ступа на сцену пропаганда, па кажу ‘тикток терористи’. То је бесмислица, јер не постоји тикток тероризам“.

Ипак, Галијашевић наводи и примере тзв. усамљених вукова, људи који су се на терористички акт наводно одлучили самостално, за шта он сматра да није могуће.

„Тикток је један од извора усвајања радикалних идеја, али када би сви радикални исламисти прихватили насилна решења и када би прихватили да врше терористичке акције и када би учествовали у њима, па ми бисмо данас имали стотине милиона терориста. То међутим није тако. Просто, нису сви радикални исламисти склони насиљу, нити су склони тероризму. Ипак, то јесте база из које се регрутују они који ће сутра бити терористи, а на тај начин, умањивањем значаја, дакле, измишљени су и такозвани усамљени вукови“, каже он и наставља:

„Када кажете усамљени вук, па морате осетити барем емпатију, ако не и симпатију. Усамљени вук вам делује баш онако лепо, а не као нешто што говори о особи спремној да уђе у полицијску станицу и закоље полицајца. Дакле, како то може бити дете? То је питање које постављамо. Како неко са недостатком физичке снаге, јер има 15 година, може два стара, искусна, способна полицајца убити ножем? Једног тешко ранити додуше, а другог убити, мада је и ово прво био покушај убиства. Дакле, како, на који начин се то може извести?“, пита Галијашевић.

„Циљ је да се групи која је терористу обучавала суди одвојено, да би се дело умањило“

„Чули смо ми и теорију тужитељке Унско-санског кантона, која нам је објаснила да он не може бити у затвору, да он може добити неку меру старања итд. Наравно, постоји закон о поступању и заштити деце и наводно би он требало да суспендује закон о кривичном поступку и да се практично суди под тим основама. Када судите под тим основама, онда ви целу ову групу, која је такође ухапшена, осам људи је ухапшено, а и стриц овог петнестогодишњака је већ познати вехабија, изузимате и у јавни простор се онда убацује прича која треба да изазове наше разумевање, да родитељи нису подбацили, јер они су као болесни, имају висок притисак или шећер или нешто“, каже Галијашевић и додаје:

„Дакле, све то уствари уз комбинацију пропагандног деловања Сарајева треба да нас одвуче од начина на који ћемо расветлити где је обучаван тај млади човек, колико је таквих људи обучавано и на који начин су глобални терористи уствари дошли до тога да регрутују овакву децу. Та деца углавном гину, видели сте како је Салахудин погинуо, један мигрант је погинуо у нападу на полицију у Невесињу, људи који нападају на поједине израелске амбасаде или израелске културне центре такође гину од полиције. Дакле, у овом случају управо узимање деце треба да преломи судски поступак и да се оној групи која је идеолошки усмерила, организовала, обучила, припремила тај терористички акт, суди на једном мјесту, а да се извршиоцу који је у ствари својим актом и произвео највећу друштвену штету, извршио убиства, угрозио уставни поредак, да се њему суди по неким законима о зашти деце“.

Галијашевић каже да у овом случају у минимизацији терористичког акта учествује и политичко Сарајево, јер му ово дело и прича о њему наноси штету.

„Како ће закон о заштити деце и поступању са децом да врати убијеног полицајца? Шта од тога има он? Шта каже закон о заштити деце о деци која у друштву осећају страх због овог чина? Дакле, насилна употреба закона о заштити права детета у овом случају значи одустајање од императивних одредби које штите уставни поредак и које су носиви стуб борбе против таквог међународног крвичног дела какав је тероризам. Ипак, ми видимо да се клима ствара да и овај терористички акт третирамо као што смо све до сада третирали и да на крају уствари не говоримо о томе, јер то наноси политичку штету Сарајеву и Европском путу, то што ми разговарамо о овом терористичком акту. А то што је убијен полицајац, то што је терористички акт извршен у Босанској Крупи нападом на полицијску станицу хладним оружјем и што је то урадила особа од 15 година, не, о томе нећемо разговарати јер то су ‘тикток терористи'“, казује Галијашевић.

Опасност од нових напада

Стручњак за безбедност истиче да је један од механизама избегавања кривичне одговорности терориста управо употреба малолетних особа за извршење терористичког акта.

„Дакле, тај начин на који се управо ова појава минимизује, уствари нас удаљава од сазнања о импровизацијама и начинима на који терористи данас поступају – убиство камионима, убиство аутомобилима, напад на поједина места окупљања људи поводом верских или неких других празника итд. Дакле, терористи користе све механизме. Један од механизама избегавања кривичне одговорности организатора и онога који је то финансирао, као што смо рекли, управо је да употребите малолетну особу и да онда инсистирате на његовим правима малолетника. То је наравно бесмислица, то дубоко руши стабилност државе и безбедност у њој и истовремено шаље лошу слику у свет о целој једној заједници која је дозволила да се у оквиру ње развијају такве идеологије и да се рађају и образују, усмеравају таква деца, склона политичком насиљу, да им као оправдање тог насиља буде прича о ционистима и о Европском путу“, каже Галијашевић и појашњава:

„Говорим то јер имамо информације да је терориста у полицијској станици пре злочина рекао да ми идемо у Европу и да је он против тога, да су они ционисти, а да ционисти убијају муслимане. Он од тога ништа не разуме са петнаест година, не може то да разуме, али може разумети шта значи извршити убиство. Може разумети шта значи припремити се за убиство. Може да разуме шта значи напасти полицајца и убити полицајца. Може разумети да то изазива последице и да ће сносити одговорност за то“.

На крају, Галијашевић износи да су могући нови напади и наводи које су потенцијалне мете.

„Можемо очекивати да ти напади буду усмерени на војне структуре НАТО и на војне структуре ЕУФОР-а. Можемо очекивати нападе на касарне. Лествица суровости и значаја мете мора да се подиже свакодневно, тј. ако је овај младић од 15 година напао полицијску станицу, следећи акт тероризма мора бити важнији, мора бити значајнији и мора бити удар на заштићенију и значајнију мету, него што је било ово што смо до сада видели“, закључује Галијашевић.

 

Извор: euronews.rs

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *