Галијашевић: Шемсудин Мехмедовић и даље на бранику муџахедина

– И не само да не желе да говоре, већ се одмах унервозе и хорски почињу да нападају оне који изнесу податке и то западних извора о исламском тероризму у БиХ. Углавном у тим хистеричним нападима предњаче муслимани „СДА профила“, а међу првима је свакако Шемсудин Мехмедовић, ратни начелник полицијске станице у Тешњу, један од важнијих саучесника у подршци исламистима у БиХ и у том прљавом послу, јер истина боли, а страх не да мира. Наизглед углађени и ‘препоштени’ Мехмедовић одмах је скочио да брани себе и своје колеге, нашавши се ‘увријеђен’ због изјаве српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић која је само цитирала западне медије који су писали о монструозној и одвратној појави у БиХ која се зове исламски тероризам + нагласио је Галијашевић у изјави за Срну.

Међутим, додао је он, Мехмедовић и његове колеге су ћутали и нису се обрушили на америчке изворе и извјештаје владиних агенција у САД него су хистерично и са пуно бијеса напали на комшије, на Србе, жртве тих истих муџахедина, и њихове званичне политичке представнике Милорада Додика и Жељку Цвијановић.

Неке бошњачке судије, тужиоци, Исламска заједница, новинари, политичари, безбједњаци и интелектуалци, каже он, нападом на Цвијановићеву исказали су лојалност америчким плановима да у БиХ не смије доћи до договора и дијалога, већ да Бошњаци и Срби треба поново да уђу у сукобе, поготово након пораза њихове политике у Украјини.

САРАЈЕВО РАДИКАЛНА ИСЛАМСКА МЕТРОПОЛА У СРЦУ ЕВРОПЕ, А ВЕХАБИЈСКА НАСЕЉА У БиХ РЕАЛНОСТ

– Захваљујући таквим људима, БиХ је највећи безбједносни проблем западног Балкана и цијелог европског континента, јер екстремистичка хоботница у овој земљи располаже са више од 5.000 радикалних исламиста који представљају стални извор терористичких пријетњи. Они су створила највећи исламистички покрет у Европи, са више од 100.000 припадника, познат под именом „вехабијски покрет“, док је
Сарајево данас радикална исламска метропола у срцу Европе. Вехабије су, потпуно несметано, на подручју Сарајева, Травника, Зенице, Бихаћа и Тузле оснивали предузећа и невладине организације, а онда у њихово име куповали куће, зграде, цијела насеља да би у њима настанили армију фанатика, сљедбеника и војску будућег рата – навео је Галијашевић, додајући да је Исламска заједница ова насеља назвала параџематима.

Он је констатовао да у цијелој Европи не постоји земља попут БиХ која на свом тлу подржава постојање класичних војних база и малих „исламских држава“.

Према његовим ријечима, Бошњаци су из ових насеља, након борбене и вјерске обуке, одлазили у свјетски џихад у Сирију и Ирак, а у задње вријеме, у складу са тежњом Запада, и у Украјину у „неонацистички џихад“.

ЗА ОДРУБЉЕНЕ СРПСКЕ ГЛАВЕ, МЕХМЕДОВИЋ НАГРАЂИВАО МУЏЕХЕДИНЕ

Говорећи о некажњеним злочинима муџахедина у току протеклог рата, Галијашевић је навео да је у Травнику одсијецањем главе убијен Драгољуб Поповић само зато што је Хрват, у Зеници доктор Вељко Сладојевић само зато што је Србин, у околини Тешња, на планини Црни Врх, евидентирана су прва ритуална одсијецања глава заробљеним Србима, а на планини Озрен, на подручју Возуће, почињено је најмасовније и најбруталније ритуално клање на планети.

У злочиначком маниру, који је прихватила „Исламска држава“, тада су, каже Галијашевић, искасапљена 192 лица српске националности, одрубљене су им главе, а тијела искомадана и на крају сакривена.

И током сукоба са ХВО-ом на подручју Лашванске долине, у селима Малине и Бикоши, муџахедини су убијали цивиле хрватске националности и ратне заробљенике. Знало се да су та убиства починили муџахедини, али никакве истраге ни у назнакама није било. Муџахедини су за полицијске и војне структуре били недодорљиви због политичке заштите Алије Изетбеговића и његових сљедбеника.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске је 2005. године званично поднијело извјештај против Мехмедовића о почињеном кривичном дјелу ратног злочина против човјечности и против цивилног становништва на подручју општине Тешањ.

Кривична пријава примљена је исте године у Окружном тужилаштву у Добоју, гдје су по овој пријави обављене одређене истражне радње али је, по налогу Суда БиХ, случај 2006. године пребачен у Тужилаштво БиХ.

Предмет су шест година касније преузели виши инспектори Агенције за истраге и заштиту /Сипа/ БиХ Марио Капетановић и Џенана Омерхоџић. Наредне године доставили су извјештај против Мехмедовића о почињеном кривичном дјелу ратног злочина Тужилаштву БиХ.

Мехмедовића су припадници Сипе ухапсили 19. јула 2013. године, без налога Тужилаштва БиХ а у складу с чланом 139 Закона о кривичном поступку, али је након 24 сата ослобођен из притвора и никада више није процесуиран упркос свим доказима и свједочењима.

Галијашевић је навео да је Мехмедовић ухапшен по командној и личној одговорности због првих ритуалних клања код Тешња када су одрубљене главе четворици невиних Срба.

Према исказу заштићеног свједока, рекао је Галијашевић, одсјечене српске главе из базе у селу Јабланица, донио је муџахедин по имену Зеид, који се у пратњи полицајаца Енвера и Амира Беше, те Бесима Сејдића, довезао пред полицијску станицу у Тешњу у теренском возилу.

– Он је из возила узео пртену врећу и унио у зграду полиције, бацивши је на сто дежурног полицајца Хакије Хаџана. На питање полицајца шта је донио, муџахедин Заид је одговорио: ‘Што је начелник тражио, ми смо урадили. Донијели смо, брате, четири влашке главе њему на поклон’. Према ријечима свједока, у полицијској станици настало је опште грљење и љубљење муџахедина и полицајаца. Свједок наводи и то да је Мехмедовић дошао у станицу на позив дежурног полицајца упућеног путем мотороле шифре ‘Хум 101’. Дежурни полицајац је радосно саопштио Мехмедовићу да су браћа из Јабланице донијела хедију (поклон) и да он тражи муштулук. Тада је Зеид узео врећу и истресао главе на под у ходник које се биле крваве, са стравичним изразом лица. Главе су одсјечене тупим предметом, а по тјемену су се видјеле рупе од удараца. На једној глави није било ушију и носа, а на једној није било ока – навео је Галијашевић дијелове из стравичног исказа заштићеног свједока.

Према даљим наводима свједока, Мехмедовић је пљунуо у правцу одсјечених глава и рекао да је штета што су одсјечене само четири. „Да сте, богдо, одсјекли и хиљаду других“, рекао је Мехмедовић и, према исказу свједока, наредио полицајцима Емиру Ахметовићу, Смаилу Смаилбеговићу и Хакији Хаџану да покупе одсјечене главе и закопају их испод зграде болнице у Тешњу.

Мехмедовић је, потом, муџахедина Зеида, наградио никлованим револвером, који је донио из канцеларије и рекао му: „Ово је пронађено код једног Србина одавде. Њему више сигурно никада неће требати, ево теби. Јесте да ћеш њиме моћи само шест влаха убити“. Том приликом Мехмедовић је, према ријечима свједока, рекао да ће Зеида лично похвалити главном емиру одреда када дође у Јабланицу.

Заштићени свједок је оптужио Мехмедовића за убиства и злостављања српских цивила заточених у гаражама полицијске станице у Тешњу. Детаљно је описао методе мучења, од одвођења логораша на копање ровова на првим линијама фронта до, према његовој наредби, поливања водом из шмркова усред зиме у дворишту станице полиције. Навео је и случај убиства старца из села у околини Тешња, ухапшеног, јер је пекао ракију.

– Мехмедовић је специјалцима наредио да туку старца, који се презивао Аврак. У једном моменту старац је од удараца пао низ степенице. Кад је утврђено да је мртав, Мехмедовић је наредио да га пребаце у болницу, где је установљено да је подлегао повредама од пада са степеница, „након што се сам саплео“ – навео је свједок.

САДА НЕРВОЗНИ МЕХМЕДОВИЋ, А НЕКАДА ПОЗНАТИ „МУЏАХЕДИНСКИ КУМ“

Зато, нагласио је Галијашевић, кад се говори о муџахединима и тероризму, добро би било да зашуте и умукну сви који су давали подршку или пропуштали учинити што су били дужни, а поготово Мехмедовић, познатији као „муџахедински кум“, који је кумовао на многобројним вјенчањима муџахедина и муслиманки, а неки од вјенчаних листова које је он потписивао као службено лице су у посједу Срне.