Галијашевић: Све што се дешава на Косову нескривени је дио америчке политике на Балкану

На Косову се одвија прави сукоб цивилизација у коме једна агресивна цивилизација пљачкша и убица ратује против православних хришћана.

Корак по корак, одлука по одлука,  закон по закон и пракса која креира услове и начин живота Косова без било какве везе са Србијом. У јеку великих глобалних сукоба и лажног дијалога који једино Србима на Космету не гарантује ништа, ни бољи живот, ни политички статус, ни слободу а ни безбједност. Срби су прогоњени на цијелом Косову, а Сјевер Косова претворен је у оно што су Украјинци правили у Донбасу: ред политике и забрана, ред бруталног насиља и убистава, наводи Џевад Галијашевић за ИН4С портал, поводом ситуације на Космету која из дана у дан постаје све напетија.

На ред је дошао и динар и сви разговори око тог питања своде се на причу о економским разлозима и интересима. Привидно, динар је манифестовао отпорнност на Косову, у срединама у којима живе Срби. Међутим, уредбом Централне банке Косова* (ЦБК) готовинска плаћања и платне трансакције од 1. фебруара обављат ће се искључиво у еврима, уз прелазни период за грађане како би се прилагодили измјенама. Једина валута дозвољена на Косову, укључујући и сјевер, те дијелове у којима српска заједница чини већину, бит ће евро, што ће искључити динар из платног промета.

Власти Србије и цјелокупна јавност у Србији су схватиле да Косово*, овим потезом, настоји обуставити дијалог и довршити прогон српског народа.

Срби у институцијама таквог Косова* имају о чудно мишљење које је изнео министар за заједнице и повратак у такозвану владу Косова* Ненад Рашић: „Постоје два начина да се примени одлука Централне банке Косова* (ЦБК) да једина валута буде евро, чиме би се укинула употреба српског динара. Једна опција је, како је рекао, да Централна банка Косова* постигне договор са Народном банком Србије о трансакцијама, а друга да банке које имају филијале на Косову* и у Србији омогуће дистрибуирање трансакције у еврима“. И тиме је прича о прекиду веза са Србијом и брисању трагова Срба на Косову* добила нови замах и нови изглед.

Србија има и друге могућности и пуно боље опције од ових о којима говори Вук Бранковић у влади тог Косова*. А то је да ово питање посматра уско, као монетарно и економско, па да ограничи потпуно кретање робе из других држава према таквом Косову* и да казнене таксе које Косово*, већ годинама примјењује према роби из Србије, уведе и сама према свим добављачима из других земаља. Дуго задржавање туђе робе, непријатељски оријентисаних држава, нове царинске обавезе и нове таксе, које би се наплаћивале на силом успостављеној граници Србије и такозваног Косова, поправило би економску ситуацију и створило нови фонд који би представљао и био усмјерен на пружање помоћи Србима на окупираној земљи, наводи Галијашевић.

Наравно, и потпуно затварање свих граничних прелаза, забрана проласка са документима тзв. Косова и замјена испоруке робе том непријатељском режиму силом отетог Косова – уз прекид било каквог дијалога са окупаторима и њиховим слугама на Косову* те проглашење Косова* окупираном земљом. Иако дјелује радикално држава са интегритетом би морала размислити о свим опцијама и оваквим одговорима, које јавност очекује а шиптари већ одавно заслужују, сматра наш саговорник.

Док се ватре будућег „ограниченог али крвавог сукоба“, у Босни и Херцеговини и на Косову* пале, јавља се дилема: јесу ли Бошњаци и Шиптари потпуно изгубили осјећај за прилике на Балкану и могуће расплете кризе и српског трпљења – тачније да ли је Курти потпуно подивљао и полудио, или се дешава оно што сви виде а мало ко разумије. Јер све што се дешава, на Косову, нескривени је дио америчке политике на Балкану и америчког односа према Србији, иако је сигурно повезано са судбином цјелог српског народа: и у Црној Гори, Републици Српској и цјелој БиХ. Косово? је било и остало амерички пројект и америчка војна база. Свакако да подршку свим радикалним мјерама па и овој забрани динара на Косову* подржава историјски, „дежурни убица Срба“ Њемачка и да све то раде Швабе у Европској унији и што награђују све Куртијеве мјере, на разне начине; безвизним режимом и подржављењем Косова, наводи Галијашевић.

Он додаје да не постоји дилема да је њемачка нација и држава опсједнута мржњом против Српског народа и због пораза у два свјетска рата и због начина на који су стварали и обнављали Југославију, као највећу препреку националном интересу Њемачке, стратегији продора на Исток и економско политичкој вези Берлин-Истанбул-Багдад. Даље, наводи он, они се зато утркују и најгласније пријете, галаме и хистеришу против Србије. Зато се гурају у први ред, да подрже сваку акцију насиља или понижавања Срба. Али, Њемачка је данас геополитички бијесни пас без зуба и Њемачку, нико не треба питати ништа нити треба страховати од ње. Пријем у Европску унију је шарена лажа и бесмислено је поштовати Њемачку и на кољенима извршавати њене налоге. Њемачка, као геополитичко страшило и вјековни злотвор је коначно на крају свога значајног и утицајног положаја у глобалној заједници. Зато прије коначног пада Њемачка жури да пројекат „Косово држава“, реализује што прије, како њој и цјелом Западу не би више висио над главом, као Дамоклов мач, кад год се помене међународно право и терироријални интегритет Украјине, док се цјели Запад труди да свој ангажман представи као високи морал, сматра Галијашевић.

Истина је да стварни агресор на Србију преко Косова* јесу Сједињене Америчке Државе, а то значи и НАТО, Велика Британија и ЕУ; и Њемачка и Француска; отприлике тим редослиједом. Истовремено гурајући се на чело тог антисрпског покрета на Западу, Њемачка жели код својих ЕУ-Бриселских сљедбеника очувати илузију њене важности по свим питањима уређења Европског континента и одржати привид властите улоге у настанку и постојању Европске Уније. Њемачка је војни и геолополитички пацов који само грицка сир, који американци, као мамац стављају пред њу. Та држава је данас држава кукавичке политике и која све институционалне механизме користи да и њемачка нација коначно постане кукавичка нација и да јој никада више не падне на памет, да напада Велику Британију или Сједињене Америчке Државе.

А тек Курти, он јесте локални џукац, заражен геополитичким бјеснилом англо-америчког интереса и њемачке политике, а то значи задужен да манифестује и усклади своје антисрпске нагоне са глобалном антируском оријентацијом и интересима Западног свијета. Сувише је Курти небитан да би у таквом пројекту био сарадник или службеник запада, већ у тој агресији, он представља тек малог кловна задуженог за слање најпрљавијих пријетњи и подузимање разбојничких и терористичких мјера према српској сиротињи на Косову у складу са основним америчким циљевима. Што значи: разорити и поробити, што су Американци морали лично урадити са још 18. НАТО држава, затим конвертовати, американизирати, позападњачити и извршити пуну акултурацију као процес који су Украјини успјели завршити за осам година а са Србима није ишло ни након Османских пет вјекова као ни након више од двије деценије послије разарања и окупације, наводи наш саговорник.

Сада су на реду оштрије мјере а њих ће извршити човјек без икаквог војног и безбједносног искуства, човјек који је повезан са тероризмом али и човјек без војске.

Поред евидентног и прикривеног америчког насиља на Косову*, оно ће, са албанском доминантном улогом увијек бити само простор који није способан артикулисати амбицију да буде држава. Са постојећом политичком свијешћу, од Тачија, до Харадинаја и Куртија, Косово* просто никада неће имати лидерство и елиту способну да артикулише било какву форму суверенитета, чак ни у односу на своје покровитеље; у односу на НАТО земље (САД, Велику Британију, Њемачку или Турску).

Албанци или Шиптари на Косову* увијек су, кроз историју, подржавали окупаторе (Османско царство, Италију, Њемачку и НАТО) и зато никада нису страдали, чак су своју позицију користили да убијају, не само Србе као народ, него да убијају сваки траг српског народа на Косову, који открива колико дубоко и колико далек је српски идентитет и национални интерес укоријењен на том тлу. Албанских трагова, старих петнаестак вијекова нема ни у Албанији а камоли на Косову*. Сви стари споменици, манастири и цркве свједоче да друге културе и другог идентитета, који кроз историју гради и Косово и Метохију осим Српског, није никада ни било. Зато, ће окупирано и силом одузето Косово, увијек бити у политичкој контрадикцији двије албанске тежње: да настави пркосити Србији као НАТО протекторат или да се припоји другој држави – Албанији и обнови, некадашњу фашистичку творевину, која у мислима и осјећањима живи као идеја Велике Албаније. И једна и друга могућност су привлачна албанским политичарима на Косову, јер одвајају Косово и Метохију од историјске, културне, вјерске и политичке матице – Србије. У овој фази главни циљ је „Косово без Срба“. Ничим ометена производња и трговина дрогом те комуникација и сарадња са радикалним исламистичким елементима и терористичким организацијама у овој години, након укидања динара, представљаће још важнији стуб економског ослонца албанских елита и цјеле заједнице. Посљедице свих оваквих одлука несумњиво, ће бити стратешке и врло страшне па политички одговор на њих мора, коначно бити адекватан, закључује Галијашевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: