Галијашевић: Тајне операције и агресивне акције НАТО-а угрожавају стабилност БиХ

Пише: Џевад Галијашевић

Активирање НАТО-а у Босни и Херцеговини посљедица је жеље алијансе да ојача и одржи своју хегемонију, каже стручњак за безбједност Џевад Гаљашевић. У тексту специјално за публикацију „О Србији на руском“, босански стручњак објашњава које процесе у земљи генерише северноатлантски блок и зашто је за Запад Република Српска проблем који се мора „решити“ по сваку цену.

Начин на који се босански политичари у Сарајеву обавезују и проводе политику “ натизације ” Босне и Херцеговине , која није резултат договора ентитета и народа и која није укоријењена у институције власти, директно дестабилизује државу и пријети његову безбедност и . Истовремено, начин комуникације и једноставно извршавање налога из Вашингтона и Лондона – из Брисела, Париза и Берлина, које политичко Сарајево, у име цијеле Босне и Херцеговине, демонстрира важним и мањим званичницима земље , и НАТО алијанса показује одсуство било какве свијести о изградњи државе у Сарајеву и било каквом суверенитету државе Босне и Херцеговине.

Све се понавља уз јавно кршење договорене политике у земљи, дају се нереална обећања, као и током прошлогодишњег пријема делегације седишта Северноатлантског савеза (НАТО) из Брисела, коју је предводио лидер иницијативне групе Бор Онен, као и Рохан Максвел ( Максвел ) (који у НАТО-у води Програм процеса планирања и ревизије партнерства (ПАРП) за Босну и Херцеговину) и командант НАТО штаба у Сарајеву, бригадни генерал Памела МекГах. Овакви поступци показују да су концепт заједничке одбране и безбедности, као и Дејтонски споразум, само мртво слово на папиру: за НАТО и политичко Сарајево.

Начин на који то раде сарајевски званичници је најсигурнији пут до потпуне међунационалне и међунационалне конфронтације. У тако сложеној држави каква је Босна и Херцеговина, питања сарадње са НАТО алијансом и заједничке спољне политике не могу бити приватно власништво само једне земље, као што се „заједничке институције“ уопште не могу дијелити.

Која је сврха многих састанака и најављених мера ако сви релевантни обавештајно-безбедносни показатељи неоспорно потврђују да је безбедносно-одбрамбена ситуација стабилна и да нико не покушава да угрози границе и територијални интегритет државе ? Сматра се да синхронизовано деловање команде НАТО алијансе и стални притисци на политички и одбрамбени систем доводе до нестабилне ситуације, до проглашења читавог једног народа који је имао лоше искуство и постао жртва агресивних напада НАТО-а. , угрожавање њене безбедности и стављен под војни надзор .

Српски народ у Босни и Херцеговини и Србији био је мета бруталне агресије и бомбардовања већине земаља НАТО пакта, а Срби из Републике Српске Крајине, са простора данашње Хрватске, немилосрдно су протерани и убијани. уз помоћ НАТО алијансе и њихових оружаних снага.

Стога је крајње лицемјерно тумачити да би овакви састанци требали осигурати постизање договора о активнијим НАТО акцијама у Босни и Херцеговини и распоређивању НАТО снага у Босни и Херцеговини. Истовремено, овај споразум се закључује само са представницима Бошњака у институцијама Босне и Херцеговине, са којима се изоловано, полутајно, договарају мјере и радње и процеси који покушавају да Републику Српску доведу до ликвидације .

Агресивна пропаганда о наводној руској пријетњи као разлогу појачаног присуства и убрзања процеса опасне и свакодневне „ натизације “ Босне и Херцеговине има како своје унутрашње, антисрпске, тако и екстерне, геополитичке разлоге. На унутрашњем плану већина људи очекује да ће активности на слабљењу уставности Срба и Хрвата бити настављене и убрзане, да ће то бити подржано снагом војно-политичке машинерије НАТО-а и да ће довести до дестабилизације Републике Српске.

Наравно, без обзира на објашњења, НАТО агресивно улази у Босну и Херцеговину због јачања властите геополитичке доминације и жеље да по сваку цијену одржи своју хегемонију, чак и у земљи која на први поглед није толико важна . Из свих видљивих акција, очигледна и јасна намера НАТО-а је да у измењеним глобалним, политичким и безбедносним условима читаву Босну и Херцеговину отера у ровове да се нађе на линији ватре и отворено се супротстави Русији и Кини , Турској и Ирану . Индија и други су велики и важнидржаве које нису укључене у ову војно-политичку организацију. НАТО у Босни и Херцеговини, као и политичка воља Босанаца, представља вишеструки проблем; алијанса представља пријетњу миру и стабилности Републике Српске, која нема ни своје оружане снаге ни обавјештајну службу, а механизам рада Министарства унутрашњих послова Републике Саха, број запослених и начин професионалног понашања јасно потврђује да је Министарство унутрашњих послова Републике Српске створено да буде најбољи чувар јавне безбједности и да, као јавна полиција, ова структура дјелује по познатим, строго дефинисаним процедурама.

Мора се признати да је утицај ове агресивне политике био уравнотежен у самој операцији Алтеа захваљујући приступима и утицају Аустрије и Словеније. Овом операцијом одбрамбене структуре суседних земаља деловале су одмерено и са позиције професионалног приступа, искључујући улогу у политичким процесима и могућем евроатлантском путу. Ово је, наравно, најава да ће он водити ову операцију почетком следеће године. Мађарски генерал остаје увјерен да ће принципи очувања мира и имплементације сигурносних аспеката Дејтонског мировног споразума бити одржани током цијеле ове операције и њене улоге у одржавању мира.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: