Гарашанин: Саучешће Црној Гори због смрти демократије и људских права

Пише: Адвокат Душан Гарашанин, Београд

“Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.”

У Црној Гори, дана 09.05.2019. године, у 09.00 ч. преминула је демократија, након дуге и тешке болести познатије као аутократија!

Пресудом Вишег суда у Подгорици у монтираном процесу државног удара, којом су између осталих осуђени на казне затвора лидери Демократског фронта, задат је последњи ударац владавини права, вишевековним демократским принципима и основним људским правима и слободама као што су право на правично суђење, слобода мисли и слобода говора.

Поражавајуће је што је након исцрпне борбе за успостављање демократског поретка и владавине права, довољно да одуство интегритета једног судског већа и једна судска одлука подрије све оно за шта су НАШИ преци крв проливали.

Ако се владавина права заснива на јемствима људских права, подели власти и независној судској власти, поставља се питање шта од ње остаје у Црној Гори после пресуде у афери “Државни удар”?!

Одговор на ово питање је само један – остаје аутократија у њеном најчистијем облику, јер шта је аутократија ако не систем у којем неко може бити осуђен само због тога што има различито мишљење и различите идеје које се “усудио” јавно изнети и који се “усудио” да се легитмним средствима бори за циљ за који сматра да ће донети боље сутра.

Виши суд у Подгорици, очигледно је занемарио чињеницу да поступци пред судовима морају бити вођени у складу са начелом владавине права, јер кад не би постојала обавеза судске власти да примењује принципе судске независности (од било којег другог утицаја, а нарочито политичког), интегритета судијске функције и поштовања закона, права зајамчена Уставом и међународним правним актима би била само теоријска и привидна, а не стварна и делотворна.

Судска одлука не може и не сме да представља само форму кроз коју се даје легитимитет политичким одлукама аутократије и никако не сме да буде механизам за борбу против политичких неистомишљеника јер се на тај начин отвара пут тиранском систему заснованом на застрашивању сваког ко се усуди да изнесе било какву критику или неслагање са владајућим режимом. Судска одлука мора да буде заснована на потпуно утврђеном чињеничном стању и правилној примени материјалног права, а из исте није најјасније које су то чињенице неспорно утврђене и које је то материјално право примењено. Политичко материјално право? Право јачег? Остаје нејасно!

Овај текст не састављам само због чињенице што је Андрија Мандић мој ујак и што сам из породице Гарашанин, коју често помињу неки недобронамерни људи у Црној Гори због Илије Гарашанина, писца Начертанија, првог националног програма српског уједињења. То радим зато што сам уверен да овакав скандал не сме да се прећути јер је извесно да у Црној Гори након ове Пресуде неће остати ни “Д” од Духа закона у ком је Монтескје прокламовао подељеност и независност законодавне, извршне и судске власти. Тамо више нема ни “Д” од државе која је вековима уназад “чојством и јунаштвом” стварана, већ остаје само правна несигурност и државни терор који неће никоме никаквог добра донети.

Да ли је ово тај европски пут Црне Горе којим се хвали црногорска власт или постоји још једна “Европа” за коју ми не знамо?

Прочитајте још:

Катнић на аеродрому: Бјежи из Црне Горе или иде по инструкције?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: