Гардијан: Да ли је вријеме за крај мисије НАТО на Косову

Двадесет година након што су прве НАТО трупе ушле на КиМ, након ваздушног бомбардовања које је трајало 78 дана, 3.500 војника западне војне алијансе и даље су на територији на којој конфликт тек треба да се ријеши, пише британски Гардијан, анализирајући да ли је вријеме за крај те мисије или још – не.

У тексту „Још потребан: НАТО обиљежава 20 година на Косову*” лист пише да се Кфор понаша као „трећа резерва”, поред локалне полиције и ЕУ, уз изузетак везан за српски православни манастир Дечани из 14 вијека, који чувају НАТО трупе.

НАТО војници патролирају улицама и они су углавном ненаоружани тимови за везу са локалном заједницом, који, примјећује лист, раде и незахтјевне послове попут мјерења температуре у Приштини и другим главним популационим центрима.

У Дечанима, гдје су српски свештеници рекли да им треба заштита, последњи инцидент се догодио 2016. године, када су четворица наоружаних исламиста ухапшена испред манастира.

Ради се углавном о успореном раду, који подстиче питање у погледу ширег циља, а један војник је на питање шта му је задатак рекао је да је 20 година дуг период за мировну мисију.

То његово мишљење није усамљено, будући да САД, чијих војника има највише у мисији – 600, озбиљно разматра да умањи њихово присуство.

Један виши званичник западних земаља оцијенио је да би повлачење била лудост.

„У Србији броје војнике. Ово је земља од 1,8 милиона умјерених муслимана. Послије Авганистана и Ирака, потребни су нам резултати. То би за нас могло бити права стратешка побједа”, рекао је он.

САД, суочене са таквим аргументима одлучила је да за сада не мијења број војника.

Велика Британија даје допринос са 30 војника, упркос историјском ангажману на територију у којој је неколико дјеце названо Тониблер, по некадашњем премијеру Тони Блеру, који је са бившим америчким предсједником Билом Клинтоном предводио војну интервенцију.

Лист наводи и да Француска нема ниједног војника.

Нато интервенција, каже Гардијан, 1999. године је почела бомбардовањем Србије, што је други пут да је алијанса била ангажована од оснивања 1949. године – први пут је то било у Босни, такође против српских снага.

Западне снаге бомбардовањем су присилиле на повлачење српске снаге у јуну 1999. године, а тада је 50.000 војника, предвођених Британцем Мајком Џексоном ушло на територију КиМ.

Готово 10 година након тога, проглашена је независност Косова, наводи лист, коју Србија и Русија и даље не признају и недавно су заједничким снагама спријечиле да се придружи Интерполу.

Приштински Хуманитарно-правни центар тврди да је током такозваног „косовског рата” који је трајао од јануара 1998. до краја 2000. године, убијено укупно 13.517 особа од чега су 10.415 Албанци, а 2.197 Срби.

Извршни директор НВО Беким Блаћај сматра да је потребан одговарајући историјски запис како би се супротставили „националним наративима” који се појављују.

„Покушавамо да створимо колективну меморију о рату”, рекао је он и додаје да српска страна покушава да негира злочине које су починили, а да се иста ствар дешава и у Приштини.

„На Косову* можете да чујете само о албанским жртвама, не и о неалбанским”, рекао је он.

Најновија изложба организована у три подрумске просторије приштинске библиотеке посвећена је успомени на 1.133 дјеце која се воде као убијена или нестала и садржи предмете који им припадају, укључујући и ранац са логотипом из Бајерна у Минхену, уџбенике које је користила једна жртва, на дан када су га убиле српске снаге.

Коначан мировни споразум није постигнут између Београда и Приштине, чији је предсједник привремених приштинских институција Хашим Тачи бивши командант ОВК.

Пробни преговори о могућој замјени територија, по којима би Косово* одустало од територије на сјеверу насељене претежно српским становништвом у замјену за српску земљу негдје другдје нису довели нигдје, јер идеја није била популарна ни у Београду, ни у Приштини.

Раздвајање двије заједнице данас је најоштрије у Митровици, на сјеверу Косова, гдје су одвојене мостом преко ријеке Ибар – са Албанцима углавном на југу и Србима на сјеверу.

Упркос обнови коју финансира ЕУ, мост остаје затворен за саобраћај, блокиран од стране српске мањинске управе на сјеверу, мада отворен за пјешаке.

Крајем прошлог мјесеца дошло је до кратког раста напетости, када је косовска полиција извршила бројна хапшења.

Четири полицајца су повријеђена, један руски званичник који ради за УН агенцију је накратко био ухапшен, а српски предсједник Александар Вучић ставио је војску своје земље у пуну готовост.

Иако се ситуација смирила за неколико дана, регионалне дипломате забринуле су се да је епизода уназадила косовско-српске односе.

Италијански генерал Лоренцо Д’адарио који руководи Кфор-ом рекао је да је ситуација несавршена и сложио се да је његов основни задатак да обезбиједи становништво на сјеверу, гдеј живе Срби.

„Још увијек смо потребни. Ми обезбјеђујемо суштину окоснице система безбиједности”, рекао је он, иако, додаје Гардијан, није јасно колико ће дуго западне владе жељети да остану у земљи која остаје релативно мирна, упркос одсуству трајног политичког рјешења, преноси Танјуг.