„Гардијан” на удару британске владе

Лондонски дневник недељама био изложен претњама владиних служби због текстова о томе како америчка НСА надзире комуникације у свету

Лондонски „Гардијан” оптужио је владу и обавештајне службе Уједињеног Краљевства да су изложили редакцију притиску, незапамћеном у историји острвске штампе, како би осујетили њено извештавање о афери америчког свеопштег надзора електронских медија и телекомуникација, откривеној захваљујући документима америчке Националне безбедносне агенције (НСА) које је листу дао бивши амерички обавештајни аналитичар Едвард Сноуден.

Главни уредник „Гардијана” Ален Расбриџер је у својој колумни изнео појединости интервенције владиних служби која, по његовој и по процени светских медија, надмашује најцрњу праксу гушења слободе штампе у земљама источне Европе, у епохи хладног рата.

„Забавили сте се, али сада је тренутак да нам вратите што је наше”, описао је Расбриџер почетак разговора са неименованим припадником владиног главног штаба за телекомуникације, британског еквивалента америчке НСА. Уследила је отворена претња да ће против листа бити предузете правне мере уколико поверљиве документе добијене од Сноудена не уништи у присуству обавештајаца или их преда у руке британским службеним органима.

Расбриџер каже да је „Гардијану” прећено да буде оптужен пред редовним судом и осуђен на плаћање глобе која би, практично, одвела лист у финансијску пропаст.

„Био је то негативни врхунац вишенедељне кампање обавештајаца против ’Гардијана’ која је почела пре два месеца, посетом високог званичника владе”, тврди у прексиноћ објављеној колумни Расбриџер и додаје да се владин службеник представио као личност која заступа интересе премијера и да су први разговори протекли у „пријатељском убеђивању” да се обустави извештавање о афери.

Аргумент уредника „Гардијана” да би редакција могла да извештава из неке друге земље – на пример из САД, где Први амандман гарантује слободу штампе, ма колико то звучало као парадокс – имао је, међутим, ограничено дејство. „Гардијан” се, пре четири недеље, повиновао притиску. У присуству двојице агената британске обавештајне службе физички су уништени – чекићима разбијени, а потом и изгажени – хард-дискови који су садржали податке и документа о многобројним америчким програмима за надзор комуникација широм света, а које је Сноуден дао „Гардијану”.

Питање остаје отворено: зашто се главни уредник „Гардијана” тек сада присетио свих притисака, те изишао у јавност са подацима који су се ипак одиграли пре пуне четири недеље, а и пре тога?

У коментару, Расбриџер се позвао на најновији покушај „подрезивања” слободе штампе – на деветочасовно саслушање Бразилца Дејвида Миранде, минулог викенда, на лондонском аеродрому „Хитроу”. Партнер „Гардијановог” аутора Глена Гринвалда, који већ пуна два месеца открива нове детаље из Сноуденових докумената, приведен је под сумњом да као Сноуденов курир преноси податке у Рио де Жанеиро, одакле главни извештач листа Гринвалд шаље нове извештаје о тој афери. Уредник „Гардијана” описао је овај догађај као „кап која је прелила чашу”.

Анализирајући личност и карактер главног уредника лево-либералног британског дневника, могло би се доћи до другачијих закључака. „Шопенов пијаниста” – како пријатељи називају Расбриџера, због навике да свирајући Шопенове етиде на клавиру размишља – суздржан је и тих критичар. За разлику од новинара који траже ударну вест у тренутку када се појави, Расбриџер уобичава да чека праву прилику. Та прилика се понудила сама од себе, после привођења Бразилца Миранде на саслушање.

Британска јавност, до тог тренутка суздржана и незаинтересована ако се поведе реч о критици обелодањене шпијунске афере, у маху се пробудила. Расбриџер је схватио да је дошао прави тренутак да се крене у напад на британску владу – зарад одбране слободе штампе. То је, узгред, несебично учинио, јер је „Гардијан” одавно пренео своје ресурсе у безбедно иностранство – његов извештач пише из Бразила, а подаци су добро чувани на серверима који нису под британским, ни под америчким надзором.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: