Гас од Русије само за партнере

Европска унија и Русија још нису постигле споразум о гасоводу „Јужни ток“. Такозвани трећи енергетски пакет, односно пропис ЕУ о раздвајању произвођача од диструбутера гаса, и даље је препрека за почетак градње и реализацију највеће инвестиције у Европи „тешке“ око 17 милијарди евра. Руски званичници су, међутим, уверени да ће договор бити постигнут и да ће прве количине природног гаса потећи из Анапе ка Европи како је и планирано – крајем 2015. године. Иначе, руска влада послала је Европској комисији нацрт споразума о изградњи гасовода и очекује да ће друга страна поштовати међународно право.

Како је речено на конференцији о „Јужном току“ одржаној у Милану, у ЕУ се експлоатишу налазишта, а нових извора нема. Према проценама, до 2035. године Европа ће морати да увози више од 80 одсто потребних количина гаса. А Русија по садашњем нивоу експлоатације има резерве за 250 година.

• Русија је прошле године обезбедила земљама Европске уније 160 милиона тона нафте, 50 милиона тона деривата и 125,5 милијарди кубика природног гаса – истакао је на конференцији Анатолиј Јановски, заменик руског министра за енергетику. – У преговорима са ЕУ наћи ћемо решење за проблем који је покренуо трећи енергетски пакет. Европска унија и Русија су веома важни партнери у области енергетике. Русија, а посебно „Гаспром“, највећи је добављач и Италије у области енергетике. Следеће године ћемо прославити 40 година успешне сарадње „Гаспрома“ и италијанске компаније ЕНИ. Гасовод „Јужни ток“ је дугорочно решење за сигурно снабдевање енергијом потрошача у ЕУ и директна је веза између купаца и најважнијих резерви гаса у свету – у Русији. Гас је еколошки извор енергије, а изградња гасовода ће омогућити и нове инвестиције и отварање хиљаде радних места.

Стручњаци предвиђају да ће се потражња гаса у Европи повећати са 312 милијарди кубних метара на 537 милијарди у наредних петнаест година. Природни гас данас представља најважнији извор енергије у Европској унији. Према речима Александра Сиромјатина, заменика директора „Гаспрома“ за пројектовање, тражња ће брзо превазићи европске капацитете, а „Јужни ток“ ће решити проблем дефицита у будућности.

• У Србији око реализације овог пројекта немамо проблем – каже Сиромјатин за „Новости“. – Све тече по плану и градња креће ове године када се заврши тендер за избор извођача и набавку опреме.

Укупна дужина гасовода „Јужни ток“ је 2.385 километара, а капацитет му је 63 милијарде кубика годишње. Захваљујући овом гасоводу енергетски ће се снабдевати чак 38 милиона домаћинстава у Европи, речено је на конференцији у Милану. Како каже Олег Аксјутин, члан УО „Гаспрома“ и генерални директор „Јужни ток транспорта БВ“, гасовод ће пун капацитет достићи до краја 2017. године. Половина гаса намењена је Италији, до чијег севера и долази „Јужни ток“. „Гаспром“ ће са партнерима – италијански ЕНИ, немачки „Винтершал“ и француски ЕДФ, финансирати 30 одсто радова на изградњи гасовода испод Црног мора, а 70 одсто новца обезбедиће се на тржишту. Дневно ће се полагати на дно мора по два до три километра цеви. Када је реч о изградњи на континенталном делу, ту је „Гаспром“ партнер са националним компанијама из земаља кроз које гасовод пролази – Бугарска, Србија, Мађарска, Словенија и Италија.

После Софије, Београда и Милана конференције о „Јужном току“ биће организоване наредних месеци и у Љубљани, Будимпешти и Бриселу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: