ИН4С

ИН4С портал

Гас у Србији међу најјефтинијим у Европи

1 min read

илустација

Бојко Борисов, премијер Бугарске, саопштио је почетком недеље да су с руским „Гаспромом” постигли споразум о смањењу цене за 40 одсто за природни гас увезен из Русије. Бугарска, према уговору који важи до 2022. године, увози 2,9 милијарди кубних метара руског природног гаса, јавља Ројтерс, а преноси Танјуг.

Напори те земље да смањи скоро потпуну зависност од руског гаса дају резултате, па је прошле године први пут увезла 500 милиона кубика од других снабдевача, највише течни природни гас из САД. Након што буде завршен део Јужног гасног коридора између Грчке и Бугарске, та земља ће касније ове године увести милијарду кубних метара гаса из Азербејџана.

Вест из Бугарске се проширила и на Србију, па се поставило питање може ли Србија исто што и Бугарска. При томе не узимајући у обзир чињеницу да Србија нема све што Бугарска има. Пре свега могућност да гас допрема из другог правца, а не само из Русије. Наша земља није ни у позицији да од ње зависи да ли ће гас потећи „Турским током”, што је случај с Бугарима. Осим тога Србија за сада нема ни могућност да допрема течни природни гас ЛНГ, а све то утиче на снижавање крајње цене јер је конкуренција велика.

Анализа аустријских и мађарских регулатора која је објављена у билтену Агенције за енергетику Републике Србије, показује да од 32 европска града у Европи, становници Кијева плаћају најјефтинији гас – 2,17 евроценти по киловат-часу, а најскупље домаћинства у Стокхолму. Београд је по цени у самом дну листе, одмах после Будимпеште, која гас плаћа 3,09 евроценти по киловат-часу, и Букурешта 3,16. Гас за домаћинства у престоници кошта 3,26 евроценти. Истовремено је цена гаса у Софији 6,32 евроцента по киловат-часу, што је скоро дупло више него у Београду.

Становници Кијева истовремено троше и најјефтинију струју у Европи, док грађани Берлина плаћају најскупљу. У истом извештају о индексима цена гаса и струје указује се на чињенице да јануар по правилу доноси значајне промене цена на многим тржиштима, било због промена саме цене електричне енергије, цене приступа дистрибутивном или преносном систему или пореза на енергију.

Коментаришући вест да је „Гаспром” снизио цене гаса Бугарској за 40 одсто, Срећко Ђукић, стручњак за гасне прилике, каже да цене нафте на светском тржишту падају, па пошто су везане за цену гаса, онда и цене гаса падају у овом периоду. Управо зато сада имамо цену гаса на европском тржишту од 110 долара за 1.000 кубика.

Истина је да на цену утиче и вишак природног и течног гаса, то јест већа понуда од потражње као резултат великих нових капацитета који су изграђени, али и топле зиме и неупоредиво мање потрошње, што је такође условило нижу цену и мању тражњу – каже Ђукић.

Ако су тачни подаци, додаје, да смо после Кијева, Будимпеште и Букурешта по цени гаса за домаћинства међу најјефтинијима, нејасно је зашто се грађани више не одлучују за увођење гаса у своје домове.

Скуп гас и прикључак на гас до пре неколико година су условљавали дегасификацију уместо гасфикације, па смо ове зиме избили у светски врх по загађености због начина грејања. Подаци говоре да је тек 15 одсто Србије гасификовано, а да је Европа 100 одсто на гасу – каже Ђукић.

Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, објашњава да се цена гаса изражава у киловат-часовима уместо у кубицима управо због топлотне моћи плавог горива. Ако је гас слабији, има мању топлотну моћ и мање киловат-часова и обрнуто, али када се плаћа, ако је бројило измерило један кубик слабијег гаса, количина се своди и платиће уговорену цену по кубику на 0,8 кубика, јер је гас лошијег квалитета.

Политика

Прочитајте још:

Жена у Лозници нема вирус корона, заражени мушкарац стабилно

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy