Гаврило Принцип одбранио част српског народа

У оквиру манифестације ,,Видовданске свечаности Беране 2015.“ , организована је промоција зборника пјесама о Гаврилу Принципу ,, Принцип поново у Бечу“ приређивача мр Слободана Чуровића ,која је одржана у 26.06.2015. у 20 сати у галерији Полимског музеја. Манифестација је организована у организацији Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца – Беране и ЈУ Центар за културу Беране.

На промоцији је говорио и вече водио професор историје Горан Киковић, рекавши између осталог ,,На Видовдан прије 101 годину , Гаврило Принцип је одбранио част српског народа“.

Мр Слободан Чуровић , добитник Видовданске повеље , представљајући зборник који садржи 107 пјесама , од исто толико аутора , прикупљених са простора српских земаља , нагласио је да ово није само зборник пјесама, већ и историјски зборник са обиљем фотографија.

Горан Киковић је о Гаврилу Принципу рекао следеће: Ево прође сто година од када смо имали Принципа и још толико од када смо из принципа изгинули због Принципа. Срби су принципијелан народ, били и остали. И ових петнаест година од НАТО агресије имали смо принцип а остали смо без принципа. Ако не будемо принципијелни ни Принципа нећемо схватити. Ми смо Срби и 1941. године били принципијелни и држали смо се принципа, уосталом кад смо били без принципа – никад, увијек смо имали принцип. Без принципа нема нам ни опстанка, имали смо принцип и у вријеме Косовске битке и у вријеме Карађорђевог устанка и кад год смо имали принцип имали смо Принципа. Елем, без принципа нема ни нас Срба, јер Срби без принципа нијесу Срби! Српски народ без принципа нема ни себе, без Срба нема ни принципа, а принципа нема ако нема Срба. Сви наши Принципи су због принципа, а наш принцип је да будемо принципијелни, јер ако немамо принцип ми нијесмо Принципови, а Принцип није наш. Кад год смо имали Принципа били смо принципијелни, а кад код нијесмо принципијелни остајали смо без Принципа, ако немамо принцип ни Принцип нема нас. Односно сви смо ми гинули из принципа, због принципа, у име принципа, а никад без принципа. Зато, браћо Срби, ако нијесмо сви Принцип, ако нијесмо сви за Принципа, онда нам не требају тумачи, јер само са Принципом и уз Принципа ми смо принципијелни. Ако изгубимо принцип, изгубили смо и Принципа и принципијелност.

Није ваљда дошло вријеме да без Принципа губимо принцип! Па, да није било Принципа и ми бисмо Срби остали народ без принципа. Па, није Принцип оставио Србе без принципа него наши непринципијелни ставови. Србијо, ако немаш принцип, немој нам Принципа остављати онима без принципа. Зато, сви ви без принципа, поштујете наш принцип, да нам Принцип не буде непринципијелан. Ми кличемо и зборимо – ми смо Принципови, принципи су наши!

А наши “стари и провјерени“ пријатељи, код којих смо због Принципа остали без принципа, нијесу и не могу бити принципијелани.

Живио Принцип, живјела принципијелност!

Сви смо ми Принцип, јер смо принципијелни. Драга моја браћо, Принципа без вас не би било, ни ово што вам пишем не би било принципијелно, ако не бисмо бранили принцип. Живјела земља у којој још има принципа и о којој се заувијек принципијелно говори о принципима. Уз још једну прецизност: никад нам није недостајало принципа због Принципа, али ако сви ми не будемо имали принцип, нећемо се братски помирити због Принципа.

Благо нама Принципе што си наш принцип!
Ми смо Принципови Принцип је наш! – рекао је Горан Киковић.

Своје стихове у славу Видовдана казивали су и пјесници Миодраг Милошевић, Давид Лалић , Мане Цимбаљевић ,Дарко Јововић и Веселин Вујовић . Током вечери Миличко Трифуновић , предсједник удружења ратних добровољаца поздравио је присутне и дао ријеч Давиду Лалићу.

На свечаности која је одржана у просторијама Полимског музеја награду Горану Киковићу је уручио Давид Лалић, предсједник жирија за додјелу награде:
Он је потом прочитао образложење жирија:

“ Жири у саставу : Давид Лалић, пјесник, Новак Вујачић, новинар, и Добрашин Јелић, књижевник, донио је одлуку да овогодишњу награду за публистички рад и истраживање из историје Српског народа са територије Васојевића, која носи назив “Радомир П. Губеринић“.за 2015. Годину додијели Горану Киковићу, професору историје и историчару из Берана.

До сада су ову награду добили: Вукосав Вуле Ракетић, новинар и публициста из Навотине код Андријевице за 2013. годину и Бранислав Оташевић, књижевник и публициста из Горње Ржанице код Плава за 2014.годину.

Горан Киковић рођен је 28.07.1975. у Иванграду (данашњим Беранама), од оца Страхиње и мајке Даринке-Маре, дјевојачко Божовић. Основну школу учио је у Ровцима и Доњој Ржаници. Гимназију завршио у Беранама. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Приштини на одсјеку за Историју на теми “Војвода Павле Ђуришић“. До сада је објавио, пет књига: “Војвода Павле Ђуришић“, Подгорица, 2003., “Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори-Подгорица 1918.“, Беране, 2006., “Развој просвјете и школства у Доњим Васојевићима (са посебним освртом на основне школе у Доњој Ржаници, Калудри, Загорју, Ровцима и Ријеци Марсенића)“, Беране, 2008., “Мило Кењић са својим батаљоном у борби за слободу и уједињење српскога народа“, Беране, 2010. и “Преци и потомци“,Беране,2014. Бавећи се проуочавањем историје српскога народа објавио је значајан број текстова, чланака и прилога у многим листовима и часописима, у којима се бори против фалсификовања историје српскога народа. Био је предсједник Српског историјско-културног друштва “Никола Васојевић“-Беране, главни и одговорни је уредник часописа за књижевност, историју и културу “Глас Холмије“, члан је редакције часописа за обнову српске културе и традиције “Србобран“-Беране, члан је Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању- Београд ,Југословенске књижевне заједнице, Удружења српских књижевника и пјесника “Горска Вила“ са сједиштем у Подгорици и почасни предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране.

Поред научног доприноса за поштовањем традиције и расвјетљавањем историјске истине о српском народу, радио је у ОШ “Доња Ржаница“ код Берана као професор историје, предајући историју и историју религије, бави се и политичким радом,у два мандата био је одборник у СО Беране а сада је на дужности предсједника Скупштине општине Беране. Живи у Доњим Лугама код Берана.“- истакао је на крају Лалић.

Потом се на урученој награди захвалио историчар Горан Киковић и истако је између осталог сљедеће:

“ Желим да се захвалим организаторима који су успоставили ову награду и жирију што су баш мени додијелили награду која носи име великог хроничара и публицисте области Васојевића Радомира П. Губеринића.

Драга браћо и сестре, сјећајући се Видовдана 1389. сјећамо се Видовдана 1914., Видовдана 1919, .Видовдана 1989, Видовдана 2001, сјећамо се наше прошлости, јер без прошлости нема ни будућности.

Зато се морамо присјетити ликова старог Југ Богдана и његових синова, Топлице Милана и Косанчић Ивана, Срђе Злоплоглеђе и Бановић Страхиње, Косовке дјевојке и Милоша Обилића, “који живе докле сунце грије“ и који су увијек били пред очима и у срцима слободара као што су били: војвода Петар Бојовић, који је поријеклом из Васојевића, војвода Живојин Мишић, војвода Радомир Путник, војвода Степа Степановић који су са ликовима косовских јунака полазили у многе бојеве, и у балканским ратовима и у првом свјетском рату. Чинили су, без претјеривања, чуда од јунаштва на Брегалници, на Дрини, на Скадру, на бојиштима широм Србије. А шта тек рећи за борбе на Мојковцу, Кајмакчалану приликом пробоја Солунског фронта! Јунаци са Мојковца наши преци, наши ђедови и наши прађедови су грудима својим укопани у леду и снијегу затварали пролаз аустријском освајачу, штићети тако одступницу српској војсци преко Албаније. А на врховима Кајмакчалана на непријатељска утврђења смјело су јуришали са војводом Вуком Поповићем и остављали своје животе сбратимљени и Црногорци и Херцеговци и Крајишници и Босанци и Србијанци. Зато је и краљ Александар И Карађорђевић нашим прецима додијелио 196 златних Обилића медаља,765 сребрних Обилића медаља и 96 медаља за ревносну службу. Ратницима са простора горњих и доњих Васојевића, Шекулара, Велике и Горњих села. Укупно дакле 1057 одликовања. Не говорим ово да се похвалим и подичим на наше претке него да не заборавимо чији смо од кога смо и ко су нам били преци.

Сјећамо се данас наших предака због нас, њихових потомака и држимо се гесла нашег Удружења: “Будимо добри потомци како би били честити преци“.

Живјели, и нека нам на срећу и на напредак долази сваки наредни Видовдан.
Догодине да га славимо у Призрену ако Бог дâ!“ -завршио је Киковић.

У оквиру “ Видовданских “свечаности одржана је и слава Удружења у
угоститељском објекту Бата Девића у Доњој Ржаници код Берана.

Присутне је у име Удружења поздравио предсједник Миличко Трифуновић, који је у својој видовданској бесједи истако:

“Даме и господо, браћо и сестре, часни оче,

Наше Удружење слави данас крсну славу “Видовдан“. Крсну славу славе само Срби од свих хришћанских и православних народа. Видовдан је празник сјећања на косовске мученике и кнеза Лазара. Природно је зато да Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Беране, слави овај свети дан, када се сјетимо наших јунака који су се од Косовског боја 1389. па до 1999. борили за крст часни и слободу златну и бранили српски народ од разних завојевача и зулумћара.Када се кнезу Лазару уочи косовског боја јавио анђео Господњи, а његове ријечи сликовито пренио пјесник “којем ћеш се привољети царству да л’ земаљском или небеском?“, он је рекао: “Земаљско је за малена царство, а небеско увјек и доијека“. Шта “Видовдан“ значи за српски народ сликовито је објаснила Исидора Секулић: “Научи свог сина јединца да је Видовдан исто што и крсна слава или рођендан и то је већ доста“.

Главни јунак Косовског боја је Милош Обилић, који је погубио турског цара Мурата и постао симбол јунаштва код Срба од 1389. до данас. Колико је био славан у Црној Гори најбоље говоре ријечи владике Рада Томова-Петра ИИ Петровића: “Ој Милоше, ко ти не завиди, ти си жертва васколиког чујства воистини гениј свемогући“. И многе друге ријечи у “Горском вијенцу“ говоре о јунаштву Милоша Обилића. Његош је 1847. успоставио “Златну Обилића медаљу“ као највеће црногорско одликовање за храброст. Ове медаље је подијелио нашим прецима 1926. на Видовдан краљ Југославије Александар Карађорђевић, тада је ово одличје добило 1054 борца из Васојевићких бригада.

И данас 626 године послије ове велике битке, сјећајући се једне од највећих погибија српске војске и српских јунака на челу са кнезом Лазаром Хребељановићем, српски народ слави моралну побједу косовских јунака и мученика, које је СПЦ сврстала у ред великомученика, а за име кнеза Лазара Хребељановића, косовске јунаке и битку, везане су легенде и косовски циклус српске епске поезије, који је сачувао од заборава велики дио српске историје прије и послије пада Србије под турску власт. На тим темељима је настала и Црна Гора.
На данашњи дан се, драга браћо и сестре, сјећамо Косова и Метохије и како записа владика Раде Томов Петровић у “Горском вијенцу“:

“Ој Косово грдно судилиште, насред тебе содом запушио“! А књаз и краљ Николакаже је у својој знаменитој пјесми стиховима “Онамо, намо да виђу Призрен, та то је моје дома ћу доћ, старина мила тамо ме зове, ту једном морам оружан поћ…“ изразио своју жељу да ослободи свету српску земљу.

Васојевићи су као усијана вулканска лава јурнули из своје колијевке, не освајајући туђу већ ширећи своју територију, сударајући се са најљућим турским и арбанашким злицама, ишли у сусрет старој Србији, Метохији и Косову. То њихово косовско опредјељење сликовито је нагласио Марко Миљанов када је себе и остале црногорске војводе назвао обичним, а Миљана Вукова “косовским војводом“. То њихово косовско опредјељење, хрљење у сусрет исконским српским земљама, уз гусларске пјесме и сан преточило се у стварност.

И ми, браћо, вечерас сабрани у славу Господа нашега Исуса Христа и св. Мученика Кнеза Лазара и св. Српских мученика косовских чврсто смо и недвосмислено на страни Србије и јасно и гласно свима кажемо да је Косово света српска земља, да је Косово дио Србије. Да је Косово наш темељ, наша духовност, наше грдно судилиште… Како су се Јевреји поздрављали кад су протјерани из Израела “догодине у Јерусалиму“, и ми Срби треба да се поздрављамо “догодине у Призрену“, јер без Косова и Метохије нема ни нас Срба у Црној Гори, јер је Црна Гора збјег косовски, како пишу сви историчари прије и до Шерба Растодера.

Живјели, и нека нам на срећу и на напредак долази сваки наредни Видовдан! – истако је Трифуновић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: