Гаврило, убили су те због твог принципа: Годишњица смрти младића анђеоског имена и српског презимена
1 min read
На данашњи дан, 28. априла 1918. године, измучено и измрцварено тијело голобрадог младића из Обљаја, престало је да дише у злокобном аустроугарском царском казамату Терезину.
Преминуо је један од најпознатијих свјетских бораца за слободу и правду, чији је пуцањ на тирјанина Франца Фердинанда, послужио германском империјализму као повод за сатанизацију српског народа и изазивање Првог свјетског рата.
Не дочекавши ослобођење, Гаврило Принцип је према званичном извјештају бечких љекара преминуо од туберколозе.
Његово слабашно тијело је на дан смрти било тешко свега четрдесетак килограма. Био је подвргаван стравичној психо-физичкој тортури: изгладњиван, смрзаван, сјечен жилетима, пребијан. У тамници је боравио на даскама по којима су ишли велики канализацијски пацови. Добијао је храну тек сваки пети дан. Према свједочењу Луидија Позека, једног од ријетких преживјелих заточеника Терезина, својеврсни „специјалитет“ затворских чувара је било мучење Гаврила Принципа, на начин што је котрљан у бурету које је избодено великим ексерима.
Према важећим законима бечке монархије, Гаврило Принцип није могао да буде осуђен на смрт јер је у тренутку извршеног атентата био малољетан, па је кажњен са 20 година затвора.
На зиду ћелије у којој је умро, Принцип је написао: „Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу…“.
На затворској лименој порцији, у знак сјећања на ноћ уочи атентата када су се видовдански хероји заклели на гробу „младобосанца“ Богдана Жерајића да ће они остварити његово започето дело, Гаврило је урезао стихове: „Тромо се време вуче, и ничег новог нема, данас све као јуче, сутра се исто спрема. Право је рекао Жерајић, тај српски соко сиви – Ко хоће да живи нек мре, ко хоће да мре нек живи„.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Само име га је одредило,док је овог света памтиће се Гаврилов пуцањ у силу и неправду.
Са вером у коначну победу добра вечна слава Гаврилу Принципу
Uvijek se treba zapitati koliko ce bilo koji potez pa makar on bio u jednom vremenu junacki u drugom kukavicki u trecem nepotreban donijeti zla i nesrece tvome narodu a koliko koristi i slobode to je dubok jaz odmazda je mnogo skupa pogotovu kada se voli svoj narod a platio je srpski narod malobrojni veoma skupo to nam se isto desilo sa nerazumnim komunistickim napadima na uzasno jaku njemacko fasisticku armiju u drgom svjetskom ratu i opet su za odmazdu stradali milioni srba hocu reci nije mudro nikad nejak zadrazivati i izazivati jakoga vec ga lukavo i mudro a u oravo vrijeme kad ga nacnu jaci potjerati sa zemlje svoje naravno i uprkos svemu postujem i principa i njegovu zrtvu ali ovo prosto moram reci za buduca neka pokoljenja
U Pljevljima se jedna mala ulica zove po ovom junaku.
Gavro je iz Crne Gore i to iz Dodosa Jovicevic – rijecka nahija
Опјевни Гаврилов завичај, Динара и Крајина:
https://www.youtube.com/watch?v=tr9K_uG_FnA
Zapjevajte braćo,srce želi to!Nama treba novi Princip Gavrilo!?
Опјевни Гаврилов завичај, Динара и Крајина:
https://www.youtube.com/watch?v=tr9K_uG_FnA
Мислим да сваки град у Србији, Српској и ЦГ мора имати његов споменик или улицу!
Гаврилови пуцњи су означили почетак рушења Аустро-Угарске и припремили терен да на развалинама те државе дође до уједињења српства. У краљевини Југославији му није подигнут ни споменик а нити је која улица носила име по њему. Разлог: Карађорђевићи и Пашић се нису слагали са његовом идеологијом, пошто су они били за Југославију а у којој су укинули државност и Србије и Црне Горе. Чак нијесу дали пензију ни Гавриловој мајци. Да је којим случајем Гаврило преживјео, доживјео би судбину гору но судбину Милунке Савић а која је посље рата као сјеротица чистила дворове ратних профитера.
Краљу Александру је битније било да активира команданта Вражије дивизије ( састављене искључиво од Хрвата), Славка Кватерника. а која је чинила злочине по Мачви равне усташким и да смијени јунака Живојина Мишића, но судбина Гаврилове старе мајке која је као сјеротица умрла.
Тај Славко Кватерник се 1941.г. одма’ ставио у службу усташког покрета, био је главни за Бихаћки округ. Главни је кривац за логор Гаравице код Бихаћа а који је љета ’41 однио око дванаест иљада српски живота, главни је кривац за покоље Срба око Санског Моста који је однио око 4 000 српски живота. Једина преживјела дјевојчица у тим покољима је била Зора Скиба, доживјела је мученица дубоку старост и лако је прочитати њене мемоаре.
Да се вратим на почетак и приједлог о његовим улицама и споменицима. То је тешко док је ова багра на власти. Србијом владају другосрбијанци, Црном Гором монтенегрини, они су једнојајчани близанци а заједничко име им је Југословени.
Када Југословени монархистичке орјентације нијесу цијенили Гаврила, како ће га тек цијенити Југословени титоистичке орјентације ( мада међу њима неке велике разлике нема, пошто из истог извора теку).
Принципу је највише споменика подигнуто управо у Краљевини Југославији. Понављаш милогорску лаж да су Карађорђевићи укинули Црну Гору. Србија је наставила да живи кроз нову државу.
U Leskovcu postoji ulica Gavrila Principa i to od davnina, u starom delu grada.
Клањам Ти се Гаврило … сад и увијек!
Ти си истински српски Див јунак и стојиш раме уз раме са Милошем.
Због Тебе и таквих као Ти ја сам поносан што сам Србин.
Terezin, zatvorska celija, je jedno od stotinu sveti mjesta koje bi svaki Srbin trebao da posjeti . Vjecna slava.
Многи незнају да су Принципи из Крајишког Грахова старином од Грахова у Црној Гори, а од племена Јовичевића.
Evo vam ga ne treba nam ništa. Crnogorci se ne dice sa ubicama žena i ne naoružanih ljudi.
Slava i duboki naklon nasem heroju.
Једна од највећих вододелница Српства од изрода и Домаћег и белосветског шљама! ПРИНЦИП!
Terorista bez mozga koga je zadojila velikosrpske nacionalisticke ideologija. Hrišćanski neopravdano ubiti čovjeka i još i njegovu ženu, a da se to nije dogodilo u ratu na bojistu. A sto očekivati od serbalja.
Па није путовао у Беч да га убије већ је пуцао у окупатора у Српском Сарајеву у држави Босни коју су незаконито и у крви анектирали.Аустроугарску су Срби по злу упамтили и немој се лицемерно склањати иза тобоже хришћанског резоновања јер су нас прогонили и насилно католичили ти исти које ти оплакујеш.Нека је слава и помало заборављеном Богдану Жерајићу који је пуцао у окупатора 1910.год и притом изгубио живот
за Краља Николу Гаврило бејаше јунак и борац за слободу, а за његове крвне и недуховне наследнике терориста без мозга … једнако им пише и у данашњим историјским уџбеницима за основце – рат против Турака је почео тако што је неки ЦГрац убио Турчина у Подгорици 1874 па је мало по мало нарастало раслојавање и мржња у друштву до оружане борбе … !?!?! тероризам и грађански рат, а не борба за слободу и своју државу !!!
“ (фраг.15)
Г рянет гром нежданый сумрака иного,
А кростих отверзет темное оконце:
В землю ухожу я, чтоб подняться снова,
Р азумом и сердцем, как подсолнух к солнцу.
И все те же мысли, тот же волос русый,
Л егкое движеные- к цели вековечной,
О, как смерть прекрасна для юунцов безусых:
П ервим умираешь- ради жизни вечной.
Р азметало время сами наши стопы.
И по смерти даже мы им будем сниться.
Н ет у нас почтенья к Вене и к Европе.
Ц арственная Босна, крыла мертвой птицы,
И ли эту чашу осушить не лестно?
П усть разбудит Сербство выстрел твой небесный.“
М.Н. И.Ч.