Газиводе Албанцима нису „завештали преци“ као што тврди Курти: Србија и даље плаћа кредит СФРЈ

Тврдње политичара из Приштине да су Газиводе изграђене средствима тзв. „Косова“ суштински су нетачне, јер Србија и даље исплаћује кредит из 1972. од Светске банке, указује научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу др Петар Ристановић за „Косово онлајн“.

Ристановић објашњава да је овај хидросистем на Ибру подигнут након дугих припрема као један од круцијалних пројеката за развој Косова и Метохије.

„Идеја је била да се направи велики систем Ибар-Лепенац, који је требало да производи електричну енергију, обезбеђује водоснабдевање за већи део Косова и наравно да донесе економску профит покрајини. Тако је 1972. подигнут кредит од Светске банке и започето је са изградњом пројекта. После 12 година завршен је само део. Лепенац, друга половина, никад није изграђена“, наводи наш саговорник.

Додаје да је данас значај Газивода за Косово и Метохију суштински, јер се ради о једном од најбитнијих стратешких објеката.

„Без воде са Газивода добар део централног Косова не би имао водоснабдевање. И још важније, са водом из Газивода се хладе термоелектране Косово А и Косово Б, без којих КиМ фактички не би имало довољне количине струје да подмири потребе домаћинстава. Коначно, Газиводе су битне и због економског аспекта, мада је он у читавој овој ситуацији најмањи“, напомиње он.

На тврдње чланова Куртијевог покрета Самоопредељење да су Газиводе Албанцима „завештали преци“, Ристановић одговара да им је „језеро у наследство оставила тадашња Југославија“, односно федерална влада која је гарантовала кредит код Светске банке.

„Политичари са Косова* често изјављају да су Газиводе, односно да је хидросистем Ибар плаћен средствима са Косова*, што је формално тачно, али суштински нетачно. Средства су пребачена у предузеће које је основано у Приштини, али то су средства Светске банке за које је гарантовала федерална влада. Колико ми је познато, Србија и даље враћа последње делове тог кредита“, наводи он.

Константно прекрајање историје, па и у случају Газивода, Ристановић види као модел понашања режима у Приштини на челу са Аљбином Куртијем.

„То се уклапа у начин понашања садашње владе у Приштини и конкретно Куртија и његових сарадника, који испостављају максималне захтеве, без икакве воље за разговорима и преговорима. До сада су навикли да добијају то што траже, па у том смеру и настављају. Докле ће тако трајати, видећемо“, каже Ристановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: