Gde su jame Srblja pune – kost je srpska netruležna

Piše: Mihailo Medenica

Jame moje (u nezaborav Jadovnu, svim našim jamama)
Jame moje, bezdanice, nevestice, nesrećnice…
Metoh kosti roda moga, isposnice živog Boga…
Jame moje, mrtva prela, mobe moje i posela…
Jame moje Srblja pune, i buklija, zdravičara,
gusala mi jame strune, i gudala od rebara…
Jame moje čobančići niza strane kad dojave,
mrtva stada i opanci, raspevane mrtve glave.
Jame moje kraj uzglavlja, podvižnice pravoslavlja,
više kuće gorska vrela, živa moja mrtva sela.
Jame moje u svatove, ajd u kolo roda prahu,
sabro sam ti majko kosti da dočekaš mrtvu snahu.
Jame moje nekošene, mrtvi kosci, mrtve kose,
jame moje od polena kada jutrom kosti rose…
Jame moje doma moga, lučo ona što je pratim,
zaludu se noći crniš- jamama se domu vratim.
Jame moje od nebesa, ćivot tihog noćnog svoda,
sve gde zvezda rstreperi- to su kosti moga roda.
Uzalud se zore zveri, gde su jame Srblja pune – kost je srpska netruležna – jamom zveri duša trune.
Jame moje, nafornice, evo vam se ispovedam,
što ste dublje, bezdanice, to u nebo dalje gledam…