Гдје су и шта чине (не)запослена ђеца високих државних и политичких званичника, тајкуна и (…)?

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

Ризикаш (…), пишући! Ни сам не знаш, шта могу да ти још учине?! Ма, Бога ти, што ми то рече? Не могу више но што су ми (у)чинили!? Живога ме (о)драли годинама, деценијама, а све лагано и на тенане! Још давно ми у сред канцеларије Историјског института Црне Горе гдје сам три и по деценије радио, иако не бијах сам, „брк у брк“ један њихов високо рангирани СДБ-овац рече: „А ти нам некако умаче – (утече)“!! Једва жив ли претекох, а до када нека они о томе и даље бриже бригу!

Ма, ни најмање не хајем за те и такве већ одавно ојађеле и пресмијешне „пријетње“! Мислим да није у питању „сугестивна пријетња“ већ нешто друго, јер је преко својих активиста „најјача и најбројнија странка“ увелико почела „предизборну кампању“ у Подгорици, гдје се бије главна политичка међустраначка битка, коју спроводи у циљу придобијања гласача и(ли) застрашивања (не)политичких противника и неистомишљеника! Такође, лично мислим да ће им ово бити политички суноврат и крај, од кога ће се издијелити на двије или три политичке фракције и тако таворити у свој „нови“ опозицион-политички живот, а све у нади да ће се „брзо опоравити“!?

Од стотинак мојих радних наслова, који су „на чекању“, наведени је међу пет најургентнијих, а већ дуго „зријевају за обраду“! Ћврсто ријешио јесам да још овај текст са (за)брањеном темом на вријеме објавим, а за послије видјећемо! Ко претече можда ће и причати!?

Сасвим сигурно, ово је једна од врућих и до скоро забрањених тема са којима се није тако лако могло ићи у јавност црногорску и нешто више (са)знати, па рећи о ђеци наших истакнутих, високих државних и политичких званичника – функционера, тајкуна, министара, амбасадора, високих полицијских инспектора, директора и тако даље!

Интересовање за наведену тему и проблематику у овоме (не)уређеном (п)равном систему или државном провизорију какав је наш, са „демократском, еколошком и просперитетном“ туристичком привредом у Црној Гори, а да гдје би друго него у њиховом „много вољеном“ Монтен(иј)егру, није дошло само од себе! Оно је (подс)такнуто неким дешавањима о којима се у црногорској јавности брујало и мјесецима у медијима читало, а која су и мене у знатној мјери иритирала доводећи ме у зону „радозналости“ и интернет претраживања!

Озбиљно се већ дуго носим мишљу да те родитеље и њихову ђецу, онако јавно, кад већ немам лично прилику да им коју непосредно речем, све упитам: Како је могуће да се ваша ђеца, поред толиког изобиља у којем живе, баве тако (у)носним пословима бизниса, а поред тога и неким додатним пословима који су (за)брањени односно у зони су озбиљн(иј)их кривичних дјела са богме доста великим или дугим временским казнама затвора, чак од три па до седам или више година! Мора да су „приморани“, јер изгледа да немају гдје и од чега да живе?! На „Заводу за запошљавање“, пријављени на чекању за посао не примају ништа или не толико колико би им требало на дневном нивоу, а тамо (ни)јесу већ „одавно или годинама“!?

А „Завод за запошљавање“ посебна је тема односно прича са којом би се требало озбиљно (поза)бавити, макар за оно вријеме уназад двије деценије, када су и брачни пар Јелић (Зоран и Вукица) били главни Д(Р)ПС-оваца директорски кадар, па је лакше ишло штимовање односно фризирање статистичких података незапослених лица баш онако како је одговарало владајућој странци са познатом Зорановом девизом као математичком рачуницом и економичним принципом: „један запослени четири гласа“, афера снимак! Тада је њихов „предсједник свих грађана“ имао велику шансу да оствари своје дато изборно обећање да ће „запослити 40.000 незапослених“ са бироа рада, али десило се што се десило! А био је „близу“!? Зар није пресмијешно колико су Д(Р)ПС-овци упорни у понављању такве паралажи?

Наравно, то што чине та „њихова ђеца“ односно већ одрасли људи, ако би (не)које од ђеце тако нешто (у)радило а чији родитељи нијесу тако високе и утицајне државне и политичке личности, ове малене државе „Црногорице“ односно обновљене и независне Монтен(иј)егринске државе која ће тек за пар година стећи и своје пунољетство, казне би од судије и(ли) државног тужиоца могле ићи (по)височије за по три и више година!

Ни једна длака на глави ни „помислити“ ми не би смјела, да се којим случајем ја или неко мој њима сличним пословима бавимо, вјерујем да би нам казне биле такве да се не би(смо) живи из ЗИКС-а вадили, а њоме би се (о)прало све што се до тада нелегално радило и кријумчарило!

„Ризиковаћу“, да кад напишем, да објавим текст под наведеним насловом и „усудим“ се да им поставим нека уобичајена и лаганија питања, на која могу одговорити и она ђеца која немају много школе, ако таквих може бити међу њима, како им се прохтије односно ако неће не морају! А могу и имају шансу да (од)говоре појединачно или онако кумулативно како се договоре, да се не би понављали у својим обраћањима јавности! Ма не надам се, таман посла да се (оче)кује неки њихов јавни демантији, они то знају учинити много суптилније и перфидније преко оних који су задужени за те и сличне послове односно радне задаће! Наравно, поред онога што знамо и са чиме смо се и лично увјерили и одавно (упо)знали, а једним дијелом ћемо изнијети нешто од онога и што смо могли прочитати у штампаним и електронским медијима независним, приватним и државним, а није дематовано од стране (пр)озваних!

А како то „њихова ђецо“ да се и вама дешава да „понекад“ скренете са прав(н)ога пута?! Ма, није то могуће!? Слике вам освићу у медијима на насловним страницама па се „рекламирате“ бесплатно, са „органима јавнога реда и мира“ или истражним органима! (При)воде вас и „возе“ наводно на (са)слушање односно „давање исказа“ код „судије за прекршаје или државног тужиоца“ како би вам се одредио „притвор“ односно задржавање од 24 до 72 сата, док ваши породични адвокати не дођу и среде ту лагану (п)равну ствар па изађете односно пуште вас да се са слободе браните, као да од свега тога ништа никада није ни било! А кад се домогнете прве прилике онда напуштите односно побјегнете из „много вољене и љубљене“ вам Горе Црне односно „вашег мвого вољебог Монтен(иј)егра“ и нико не зна како и зашто!

А шта то тек немате, лично обезбјеђење од државе, посао, стан(ове), кредите(е), ауто за сопствене потребе, авионски превоз о трошку државе односно све имате у вашем „много вољеном Монтен(иј)егру“?! Наравно, све уз заштиту личну и државну, а на начин који то приличи и доликује т(акв)ој ђеци чији су родитељи моћници, познате политичке личности или високи државни званичници – функционери, одбјегли тајкуни, политичари, банкари и бизнисмени, и „одете“ тако брзо на мах заборављајући на „патриотизам и суверенизам“, ваш завичај односно „дом“!?

Знали сте се, богме, и (по)хвалити како сте много заслужни за „патриотски и комитски“ начин промовисања не само тек од скоро независне односно „обновљив(ан)е“ државе већ и укупног друштвено-политичког система у којему је само један владар пуне три деценије, као творац црногорске нације, црногорског идентитета, црногорске цркве, новочовјека црногорског и нове историје црногорске и свега „само“ што је црногорско од кад је људски род настао! Поред тога, неизоставно и папагајски понављате ријечи свога „предсједника свих грађана“, оца нације и креатора укупне друштвено-економске збиље у Гори Црној: „хтјели не хтјели, мораћете се навикнути (…) ово је нова Црна Гора“, на услове који се већ подавно креирају и сада су, ако на изборима не (д)оживите још један нови политички слом, у завршној фази законодавног озваничења односно (само)потврђивања!?

Нека им не буде криво и још мање нека нам се не наљуте бројни мамини и татини синови и кћери које не спомињемо током разматрања ове проблематике, а било би и немогуће да све вас (по)бројимо односно именујемо и „удомимо“ у наведеном тексту!

Ма, ви сте све добра и нафачна ђеца, још од рођења се то могло виђети!? И они не споменути ништа мање нијесу (не)паметни(ји), (не)образовани(ји), љепши или мање грђи, (не)скромни(ји), (не)умјерени(ји), (не)рукатни(ји), мање богати(ји)! Такође, и они на високој нози већ одавно живе, а немају ни тридесет љета или су их ту неколике године пребачили, али се не желе (само)рекламирати у средствима јавнога информисања!? Сви ви, као „њихова ђеца“ тако познатих и „најпримјеренијих“ односно (ис)такнутих личности, путујете и јездите по „бијеломе свијету“ напајајући своју младост животом иноземним, па тамо навелико ширите свој приватни бизнис, градите, хватате пословне везе и(ли) купујете луксузне станове, за вас тако младе а већ богаташе, сићу од пар милиона еура!

Увјерен сам да још не видите односно сигурно не схватате да богатство ваше, стечено вашим, татиним и маминим „поштеним радом“ у вашем Монтен(иј)егру или добијено „насљеђем односно даровано“, само је „кап у мору“ једног капиталистичког система гдје владају сурови закони новца, пореза и инвестиција и гдје тате или маме односно стричеви или стрине, па и рођаци тешко да ће вам бити од „моћи и помоћи“ у пословима којима се бавите, јер таквих је „по бијеломе свијету“ на десетице хиљада „инвеститора“ који би да се преко ноћи још више обогате користећи се новцем изнијетим из сопствене државе!

Међутим, ако се којим случајем т(ак)о деси да дођу по вас, а чујемо, видимо, читамо да и вас „посјете“, мада доста ријетко, и приводе „органи јавнога реда и мира“ односно „специјалци полицијски“ надлежни за такве случајеве ви се, ипак, некако (с)нађете да мало „одморите“ легално и привремено као „подстанари“ притворени у за вас посебне „притворске канцеларије“, толико док се све заборави и уз адвокате ваше изађете као „ослободиоци“! Ако је све већ тако онда и питање би могло да услиједи: Шта је то, побогу ђецо, са вама, тако и толико добри(је)ма, да вас „кад би злу не требало“ могли и као „мелем на рану“ привити, као послушном, васпитаном и примјерном, најбољом и најпаметнијом, да посежете за пословима који су својствени оној ђеци чији родитељи се наводно баве криминалом, ако га уопште има у Монтен(иј)егру, односно „нелегалним пословима“ или оних који немају родитеље већ су препуштени сами себи и улици?

Уназад неколике године, имали смо прилику да сазнамо нешто више о животу вас „њихове ђеце“ из богатих породица или породица које се „баве бизнисом“ тек од времена доласка „младих, лијепих и (још) паметних“ и то веома „успјешних“ у пословноме свијету! Наравно, све на рачун државе и државних ресурса, који се немилице злоупотребљавају и дају се концесије за коришћене по неколико деценија унапријед, уз не тако (пре)велику новчану годишњу надокнаду држави да не кажемо багателу или симболичну односно (не)праведну надокнаду за процијењени закуп! Чак су и унијете, као „законска обавеза“, неке ставке из вашега пословања за „добро грађана“ које ви чините „својим инвестицијама“ и будућим „пословима вијека“ због несташице „струје“ за гријање и освјетљење, а „симболично“ је грађани плаћају већ годинама, као на примјер „надокнаде – издвајање“ за набавку струје из „малих хидроелектрана“ и слично!

Читамо и нека од имена, као на примјер: Милош С., Един, Блажо, Милош М., Миљан, Марко, Никола, Лука, Алекса, Петар, мушке ђеце која се већ дуго „успјешно баве бизнисом“ у земљи и(ли) иноземству, а још ни стасала била нијесу односно тек што су постали пунољетни и већ поста(до)ше силни богаташи па чак имају станове у домовини, неки и по неколика, дочим у иностранству само луксузне „пентхаусе“, аута мало веће кубикаже и прилично скупа не само за наш црногорски стандард него и онај у иноземству, гдје провод(ит)е новогодишње и божићне празнике или прослављате рођендане својих „пословних партнера“!? Све су то „њихова ђеца“ са завршеним високим школама односно факултетима и колеџима већином у иноземству! Добро говоре по један, два или више страна језика, а која поред приватних фирми које посједују на, за нас, (не)познатим а много хиљада миља удаљеним дестинацијама, и још имају у њима „много вољеном Монтен(иј)егру“ додатне послове и по једну или двије фирме!?

А да ли се и њихова женска ђеца, као на примјер: Милица, Јасмина, Марија, Селма, Мерима, Милена, Сузана, Аида, Марија, Азра, Јелена, Биљана, Љиљана и тако даље, баве бизнисом и имају ли своје фирме у иноземству, наравно, и Монтен(иј)егру то је за сада велика тајна? Нећемо да претпостављамо, а још мање да износимо непровјерене или „од шпонде“ добијене информације, мада можемо и за њих рећи да су све то високо образована ђеца са факултетским дипломама и, наравно, стамбено добро збринута! Има их и са мастер дипломама, а неке приводе крају своје докторске тезе!? Једнога дана биће оне већином понамјештане по утицајним амбасадама широм земаљскога шара да промовишу Гору Црну односно њихов „независни Монтен(иј)егро“!

Познато је да женска „њихова дјеца“ воле односно обожавају да много путују по познатим европским дестинацијама и, наравно, пођу односно „тркну“ ту до САД-а, Кине, Индије или чак до Јапана! Подразумијева се да купују односно како се то каже у монденском свијету „иду у шопинг“ па богме поштено истроше вишак новца свога или онога који добију од имућних или баш богати(ји)х родитеља! Наравно да је њима тако једноставно „поћи“ до Рима, Париза, Лондона, Мадрида, Дубаи(ј)а, Њујорка или Мајами(ј)а, јер ту је био некад „Монтенегро Аирлинес“ авионски саобраћај на располагању и са симболичном новчаном надокнадом за њихову путну и(ли) пословну карту! За оно што се зна, њима је могло бити да потроше 10, 20 или више хиљада еура у тако познатим модним центрима за обућу и одјећу, парфеме, неке модне детаља и томе слично, свјетски познатог „бренда – марке“ високе класе, сасвим нормално и не баш премного у току једне „успјешно“ завршене пословне године!?

Поред тога, има вас „њихове ђеце“ не мали број која посједује бројне некретнине, не мање од пет до десет хектара, било да су у питању оранице, ливаде, пашњаци, воћњаци, шуме или необрадиве површине и голети! Уз све то, баве се и неким уноснијим пословима за које само они знају и они са којима те послове удружено и „другарски“ обављају и добит дијеле, и томе слично! Додуше, има и оних којима су стрико или стрина, тетак или тетка, ујак или ујна, ђед или бака оставили у насљеђе „богатство“ па га хоће сада тако млади и жељни живота да га што прије разбацају односно потроше онако немилице путујући и трошећи по дестинацијама, које су на високој љествици туристичког провода „раја на земљи“ било дневног или (по)ноћног! А богме и свој, тешком муком односно брзо и олако стечен новац, улажу – инвестирају у неке послове грађавинске, инфраструктурне, стамбене, електране мале, цјевоводе, вјетроелектане као нови изум и (пр)опис Запада за зелену или обновљиву енергију „европског бизниса“, и тако даље и томе слично!

Има ту „њихове ђеце“, чија имена и презимена су само неких од моћника, која су се срећом родила пар година прије долска татиних синова, великих политичких лидера и државника, функционера истакнутих или највиших по функцији у овој „транзитној државици“ коју још пљачкају а богме су и њој готово и „уши оглодали“, а која су већ увелико „велики бизнисмени“ и живе претежно у иноземству!

На расписане државне тендере нико други не може добити посао сем вас „њихова ђеца“ као искусних и доказаних стручњака из области енергетике и електрике, технологије, соларног гријања, иновација и креација, графичког дизајна, финансија, ма једном ријечју у свему сте „експерти“ односно имате „стручњаке“ највишега „научног ранга“ па зато и добијате те послове и наравно упјешно их завршавате са екстра профитом! Лако је тако пословати кад вам државна администрација намјешта послове а државни ресурси на располагању у безцијење, јер сте татини и мамини синови и(ли) кћери!

Држава односно грађани су за вас само као „крава музара“, фигуративно речено, и служе да што више од ње односно њих намакнете добити – профита, а све по закону легално и увучено у ставке које је држава озаконила односно ваши родитељи својим „државним или политички ауторитетом, угледом и повјерењем у пословном свијету – бизнису“, који су на високим политичким и државним функцијама успјешно кроз разноразне комисије и законску регулативу одобрили и озваничили! У тим вашим пословима све се одвија без трунке непотизма или конфликта интереса!? Ваше пословање у приватним фирнама је већином у плусу на крају пословне године! Деси вам се да током пословне године „уберете“ ту негде око милион до два милиона еура односно онолико колико само (при)кажете, а све „чисто и папирима“ покривено, печатирано и потписима личним „аминовано“! Као да коме баста из пореских и(ли) инспекцијских државних ресора изаћи и добро преконтролисати шта има (не)законито и изван је „уобичајене праксе“!

А оно што прикажете је све легално, и обашка пословање у иноземству које се води како видјесмо по „Панама папирима“ на разноразне фиктивне фирме, гдје се не плаћају „велики порези“ као у вашем „много вољеном Монтен(иј)егру“! Тако нам све потанко и сликовито скоро објасни „дипломирани економски стручњак“ звани „салдо је нула“ у својству „предсједник свих грађана“, па вели зашто да плаћа већи порез у својој држави кад може много мање тамо негдје далеко гдје је све затурено и под неколико „кључева закључано“! Па, нарвно, није човјек памет изгубио а још економију је дипломирао! Он је одавно и увелико већ послован „државник, политичар и бизнисмен“, који још ужива „велики пословни углед и повјерење“?!

Наравно да не можемо обухватити односно поименице сву ђецу представити и лично (у)питати! Зато смо само „одабрали“ оне који се посебно истичу међу свима оним који су (по)најбољи и најпримјеренији, а који су постигли и престигли своје родитеље још од ране младости у свему, а посебно у „њиховом пословном свијету“ односно свијету високог бизниса или бизниса за високо друштво на „брдовитом Балкану“ односно у региону „југозападне Европе“!

Много је било разлога да су наведена тема и проблематика у тексту веома захвалне за обраду и уједно инспиративне да се о њима много више каже, не само уопштено него и конкретно, аргументованије и о сваком појединачно! Међутим, недостају нам многи подаци који би нам помогли да пластичније и са више детаља „(из)рекламирамо“ и освијетлимо њихово одрастање, школовање у земљи и(ли) иноземству, запошљавање, политичко ангажовање, формирање њиховог личног породичног живота, путовања и утиске са тих, нама обичним грађанима, недостижних дестинација!

Шта неки од њих раде, ако већ (ни)јесу на „Заводу за запошљавање“, а завршили су школовање? Чекају ли дуго посао или га само биркају па и немају потребу неку велику да раде у фирмама у којима су мјесечна примања колико њихов „једнодневни или дводневни“ трошак? Како живе, гдје путују, јесу ли ситуирани баш онако како су хтјели или им још много чега недостаје? Које су све школе велике завршили, како су до посла дошли? Да ли им је могло бити да бирају посао и на колико конкурса су за посао аплицирали? Да ли су тате или маме били посредници за запошљавање и томе слично? Е, са таквим подацима када бисмо располагали могли би много боље показати њихов „мукотрпан рад“ у пословном свијету и бизнису који они „самостално“ обављају у својим фирмама, а које су само тако финансијски успјешне како нам их приказују! Можда се, некад или убрзо, и дође до још неких таквих и сличних података па објавимо и наставак, ако претечемо од „сугестивних пријетњи“ оних којима је то додатни посао односно радни задатак!?

Дакле, завршићемо овај „први дио“ за који смо имали не баш много података, иако је ту било више уопштено речено, јер нијесмо хтјели да понављано оно што смо могли прочитати претодних мјесеци или неколике године унатраг, о „њиховој ђеци“ најистакнутијих црногорских државника – функционера, политичара, амбасадора, министара, директора, високих полицијских инспектора и функционера, бизнисмена, тајкуна, банкара и тако даље! Наравно, и оних које нијесмо (с)поменули односно именовали или презиме њихово навели, било да је то дијете чији је родитељ отац или мајка: Мило, Фићо, Ацо, Александар, Мехмед, Свето, Душко, Роћко, Миомир, Брано, Милан, Вељо, Зоран, Кенан, Радоје, Рамо, Веско, Омер, Горан, Јусуф, Веселин, Мићо, Зоран, Жарко, Весна, Ана, Драган, Пеђа, Зоран, Миодраг, Александар, Предраг, Саво, Душанка, Славица, Мишко, Миодраг, Бранко, Војо, Андрија, Петар, Марко, и тако даље!

Познато нам је да већ дужи низ година на „Заводу за запошљавање Црне Горе“ број незапослених је у сталном (по)расту! Такво стање траје од када дођоше „млади, лијепи и (још) паметни“ па све до данашњих дана! Према неким мојим показатељима и статистичким подацима које сам прикупљао годинама број незапослених је знатно већи од званичних података за најмање за 15 до 20 процената!? На том плану, сви су изгледи да неће бити никаквих промјена на боље барем што се тиче запошљавања оних који су по десетак и више година на бироу рада и чекају да се политичари (за)брину за њихово стање и уједно ријеше тај горући проблем!

А чија су ђеца на „Заводу за запошљавање“? Сигурно је једно да „њихова ђеца“ ни једног од високорангираних политичара, посланика, државника или државних функционера, министара још мање, амбасадора или директора неких предузећа и државном власништву нијесу била на „Заводу за запошљавање“, сем можда про форме! А бити не може ни да су предсједника државе нити почаснога предсједника, као ни премијера бивших или директора Централне банке Црне Горе, такође, прошла голготу дугог чекања на бироу рада!

Наравно, да нико не очекује да дијете једног предсједика државе односно „предсједника свих грађана“ буде на „Заводу за запошљавање“, када може преко реда директно на посао по жељи! Сва врата су им отворена и нико да се усуди да пита како „пречицом“ без дана чекања на бироу рада, сем што су проформе уписани односно стављени на списак пријављених реда ради, дођоше до посла а за та радна мјеста има их на чекању по двадесетак или више и то оних који остараше чекајући тај посао!

Да ли се неко од високих функционера политичара или државних званичника, министара, тајкуна, директора, амбасадора може похвалити односно пожалити да му је неко од ђеце за завршеним факултетом било на „Заводу са запошљавање“ дуже од два-три мјесеца? За њих нема чекања него само биркања посла односно раднога мјеста које погодује његовом ђетету? Ево да набројим односно именујемо ону „њихову ђецу“ за коју сигурно знамо да не само нијесу чекали ни дана него су се утркивали да их што прије упосле или одраде приправнички, па богме и без тога! Да којим случајем нијесу чекали на бироу рада „њихова ђеца“: Блажо, Милош, Алекса, Милош, Миљан, Петар, Марко, Марко, Петар, Никола, Лука, Иван и тако даље! О именима женске „њихове ђеце“ не бих хтио ништа рећи посебно сем уопштено и без навођења њихових презимена из много разлога, који нијесу повезани са нечим што би ме могло довести у неку ситуацију личне угрожености него више из моралних, етичких и традиционалних разлога у циљу да сачувамо њихов лични дигнитет, без онога „Али, (…) све поквари“!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: