Гдје су мошти Светог Саве?
1 min read
Свети Сава (Растко Немањић). први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве од 1219. године
Да ли се мошти највећег српског светитеља налазе у манастиру Ждребаоник, надомак Даниловграда?
Влада Арсић, аутор књиге „Осиње гнездо“, која се бави судбином моштију Светог Саве, каже да ово дело не нуди коначне одговоре, јер нам њих ипак дугују најпозванији – сам врх Српске православне цркве.
– Мој циљ превасходно је био да укажем на читав низ нелогичности, противречности и недоумица у слици која нам је представљена и у коју смо веровали вековима. Ту слику су, кроз историју, спорили и неки од наших највећих теолошких ауторитета. Трагајући за грађом и рударећи по архивама, нисам пронашао ниједан доказ за сам чин спаљивања на Врачару, али сам се суочио с многобројним отпорима да се наметнута догма доведе у питање или на било који начин промени – наглашава Арсић.
Влада Арсић посебно је апострофирао један разговор са Душаном Биговићем, синовцем преминулог професора на Богословији, Радована Биговића. Душан је професор на Цетињској богословији и Арсићу је причао из прве руке.
– Тог 9. новембра 2013, уочи славе Светог Арсенија Сремца, приступило се у Ждребаонику пресвлачењу моштију светитеља. По Душановим речима, све је било у реду док није откривена глава. А онда су застали у чуду. На челу, изнад десне слепоочнице, видели су урезан белег, на ком је писало: „Свети Сава, архиепископ српски“. У чуду и неверици, митрополит Амфилохије Радовић тражио је чак и лупу и умолио млађе да добро провере да не пише случајно наследник Светог Саве. Међутим, било је написано баш како је и прочитано – испричао је Арсић.
Да су то мошти архиепископа Светог Арсенија Сремца – немогуће је, сматра Арсић, јер су његове мошти уништене још у 18. вијеку и о томе постоје записи у Пећкој патријаршији.
Оно што се озбиљни историчари од вајкада слажу – нема ниједног поузданог доказа да су мошти Светoг Саве спаљене, иако је општеприхваћено мишљење, односно предање, да се то десило 27. априла 1594. или 1595. на Врачару у Београду.
Чувени историчар Радован Самарџић (1922-1994) такође је истицао да нема ниједне озбиљне назнаке да се тај догађај заиста збио, али да су многи историчари повјеровали на ријеч великом ауторитету Илариону Руварцу (1832-1905), историчару и ректору Карловачке богословије, за кога је било спорно само да ли се то десило 1594 или 1595. године.
Историчар Ђорђе Сп. Радојичић (1905-1970) посебно је претресао књижицу Мирка Драговића „Свети Сава није спаљен“ (1930) и сагласио се са оцјеном Станоја Станојевића (1874-1937) да је у питању „бесмислица“ која је „без научног значаја“.
Мирко Драговић је тврдио да су свечеве мошти, у 18. вијеку, биле у пећини Чурукачи, близу манастира Довоље (у кањону ријеке Таре), затим у самом том манастиру, па у некој цркви у Кучима, у манастирима Ждребаонику, Косијереву и Острогу. „Од 1919. године су у Ждребаонику, гдје су и сада!“, стоји у Драговићевој књизи из 1930. године.
Извор: Седмица
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Па није садашњи Азербеџан био дио Зете и Рашке, одакле потјечу ове глупости, да их Алија није послао вама док је уређивао парк у Подгорици, а бака вас је знијела са Турком, а мама са Италијаном, тако да се вама сада крива на савкога зрниле Крстов
Томко Мрнавић пише да је Сава спаљен у Бгду… далеко прије Руварца. Да ја наводно рука спашена знамо… а мода ипак и цијело тијело, ако је успостави да је Арсеније спаљен, онда је рсеније заправо САБА.
Dome Krsto ( Krsto Zrnov je bio Srbin i junak, otkud Tebi pravo da uzimaš njegovo ime), ti naklapaš, a ovo što Popović govori je fakat, istorijska činjenica i ništa drugo.
dome perivoje …ako je vojvoda mirko bio silnik….sto je bio tamo vas nemanja..koji je nasu vaktilje drzavu zetu opustosio do temelja…samo je kotor osta…i pobio vise od polovine nasih nekadasnjih predaka…da ga je injegos proglasio muratovim bratom…
Непријатељи Срба фалсификују српску историју, почевши од Ватикана, па до Комуниста, па данас Сорошоида.
Али боље од фалсификовања је Измишљање – мењање историје, поткрепљено „доказима“ малог Ђокице. Као, није сигурно да је Милош Обилић постојао, Вук Бранковић није издајник већ патриота, и слично. Језуитски метод Милана Видојевића – накалемиш измишљотину, а корисни идиоти уз помоћ новинара, а касније министарства просвете, је прихвате као истину. Када та „истина“ пусти корене, онда се јави неки камуфлирани језуита који лако и једноставно докаже заблуду. Наравно, тада српским идиотима почињу да расту уши, и они добијају жељу да њачу као магарци.
Иначе, велика грешка фалсификатора Владе Арсића у овом случају је позивање на речи језуитског војника Радована Биговића. „Питај брата лажова“. „Ако је он лагао мене, онда и ја лажем вас“. Уместо Радована и Душана Биговића, тачнију информацију би му дао Мираш Дедеић, требао је њега да консултује.
Радован Биговић је за живота био оснивач невладине непрофитне организације Хришћански Културни Центар, која има циљеве, мисију и визију. Та непрофитна хришћанска организација је потписала протокол ALUMNI-а Организације универзитета у Београду. Наравно Радован Биговић је био Члан. ALUMNI је важан огранак Сорошоидне организације којом је тада командовала Соња Лихт.
Не би ме изненадило и да је помињани синовац Душан Биговић такође алумниат. То закључујем по томе што он заступа и гура ову изнету теорију о моштима светог Саве. Треба га питати, али можда он неће да одговори, зато што је то Тајна.
Мошти су биле У ЦРКВИ НА МЕДУНУ И ОДНИЈЕТЕ СУ У ВРИЈЕМЕ ВЕЛИКЕ ПОХАРЕ КУЧА ОД СТРАНЕ СИЛНИКА ВОЈВОДЕ МИРКА 1856-те ГОДИНЕ.
То је сада лако рјешиво, ДНК анализа би показала право стање.
Vrlo zanimljiv komentar, ali ja bih se ipak držao onog da nas mitovi pokreću, pa i ovaj mit ili istinu o spaljivanju moštiju Svetog Save, treba prihvatiti kao aksiom… Identiteti, kako nacionalni, tako i porodični, ili bilo koji drugi, počivaju na mitovima, i oni su izvor cijele svetske kulture.
Treba se držati činjenica, ali ono što nas definitivno pokreće, jesu mitovi, vjera i zavjeti…
ova spc oce od crne gore da napravi centralnu srbiju….
dome….da necete sad da nam danilovgrad preimenujete u vasu raskovicu..