Отаџбино, мајко моја и дедова мојих славни’, докле стижу крила твоја и питоме твоје равни? Покажи ми међе своје, твоје горе, реке твоје. Од Будима, до Солуна и где Тимок златни стиже и где шуми бистра Уна и Ловћен се небу диже – то су моје кршне горе, куда Срби српски зборе.