Генерација Z између интернета и Вучића

Дегенерација. Збуњена. Лајк генерација. Апатична. Oвако генерација Z, рођена између 1993. и 2000. године, одговара на питање „како бисте назвали вашу генерацију“.

У оквиру истраживања „Генерације и политика – како различите генерације виде спорне политичке теме у Србији“, које су спровели студенти ФПН-а на предмету Методологија политичких наука, постављено им је питање по чему се разликују од других генерација. Сматрају да је разлика у томе што су генерација социјалних мрежа која нема праве вредности.

„Имам проблема и са својим студентима када им држим вежбе јер стално проверавају телефоне, шта се појавило на Инстаграму, ко је писао на Вотсапу, не могу то да исконтролишу. Неко друго истраживање које смо спровели показује да сваки други од њих не може тако лако да се одрекне друштвених мрежа“, објашњава за РТС Никола Јовић, асистент на предмету Методологија политичких наука.

Број лајкова на Инстаграму и Фејсбуку, ретвитова на Твитеру, за ову генерацију су на неки начин мерило успеха. Ако на мреже не окачите шта се ручали или где сте путовали, нисте, заправо, ни јели нити пили! Ви и не постојите уколико оно што радите не знају ни ваши пријатељи или пратиоци. Интернет одређује живот ове генерације, истичу и они сами одговарајући на питање истраживања „шта је одредило живот ваше генерације“.

Осим интернета, млади између 18 и 25 година кажу да је њихов живот одредио и долазак Српске напредне странке на власт. На питање да ли редовно пратите политичка дешавања, мање од 50 одсто испитаних рекло је да их политика не интересује.

На питање „која личност је одредила живот ваше генерације“, најчешће су одговарали са „Александар Вучић“. Како то да они које политика не интересује кажу да је њихов живот одредио долазак једне партије на власт, а личност која им одређује живот је политичар?

„Не морате да будете много информисани да видите да нека особа утиче на ваш живот више него што бисте ви желели. У смислу да је то личност генерације. Свима је очигледно да је после Слободана Милошевића први победник у генерацијској политици Александар Вучић. То не значи да се сви који су одговорили тако слажу са њим. Многи су одговарали да је тако, али да имају негативан дојам“, објашњава Никола Јовић.

Песимизам преовлађује 

Истраживање умногоме показује да су наши омладинци песимистични. Подаци показују да само 39,7 одсто испитаних из Z генерације сматра да њихов глас може нешто да промени. Генерација Y, млади између 26 и 36 година, још је песимистичнија: проценат пада на 34,1.

Ситуација је чак и гора код питања „да ли се Србија креће у добром правцу“. Мало испод 23 одсто испитаних (22,7) дало је позитиван одговор. На ово питање највише позитивних одговора дали су грађани старији од 65 година, silent генерација – чак 73,7 одсто.

Јовић напомиње да се наша политичка комуникација уопште не обраћа младима, те да нема иоле озбиљног фокуса на младима.

„Политичка комуникација није никако усмерена на младе и ту нема политика везаних за младе. Ако их има, то су класичне популистичке“, напомиње Јовић.

Генерација Y за себе каже да се од других генерација разликује јер није имала прилику да има младост. Себе називају одсељенима, изгубљенима, непредузимљивима, неснађенима.

„Генерације Z и Y се питају да ли ћу моћи да живим сам, да имам свој стан и да ли ћу моћи то од своје плате, да имам један нормалан живот. Мислим да схвате да је то јако тешко кад се сусретну са тржиштем рада, након средње школе или факултета. Недавно смо радили једно друго истраживање и питали шта вам је најважнији циљ у животу. Најчешћи одговор је ‘да имам свој дом'“, наводи Јовић.

Томе доприносе и социјалне мреже, додаје, јер млади виде и „знају да постоји неки живот који је добар“.

„Не знамо ко нам је узор“ 

Једна од области истраживања били су и узори. Узор број један за све испитане је Новак Ђоковић, следи кошаркаш Саша Ђорђевић, а на трећем месту је глумац Драган Николић.

Међу узорима најмлађих генерација, Z и Y, нашле су се и фолк звезде Светлана Ражнатовић и Јелена Карлеуша.

У генерацији Z, 70 одсто оних који су одговорили на ово питање каже да им је Новак узор, а Карлеуша за 13,8 одсто њих. На трећем месту је новинар Зоран Кесић за ког се определило 8,1 одсто оних који су одговорили.

Код генерације Y проценти су нешто другачији – Ђоковић 54 одсто, Саша Ђорђевић 20 одсто и Светлана Ражнатовић 14 одсто.

Највећи број испитаних дао је одговор да не зна ко им је узор. Више од 600 испитаних, од укупно 1.077 нема одговор на ово питање.

„У Србији се не зна шта су прави модели. Немамо, на пример, никог ко је урадио нешто класично интелектуално, попут Закерберга, који су урадили нешто својим знањем и стоје иза тога. Мислим да узор мора да буде неко ко обухвата ширу лепезу особина. Важно је обично херојство, обични људи који чине велика, лепа дела. Неко са ким људи могу да се идентификују. Код нас једну такву херојску слику успева да ‘поклопи’ црна хроника која је свакодневно на насловним странама и то херојство не може да исплива“, указује Никола Јовић.

Ђинђић и Милошевић, генерацијски јаз

Такође, испитаници су одговарали и на питање „да ли су за вас следеће личности позитивне или негативне“, а међу њима су били и Слободан Милошевић и Зоран Ђинђић.

Шездесет и четири одсто испитаних има негативан став према Милошевићу, док 67 њих има позитивно мишљење о Ђинђићу.

Разлика између Ђинђића и Милошевића је посебно изражена кроз генерације. Највише позитивних ставова према Милошевићу је код најстарије, silent генерације – 60 одсто. Иста ова генерација према Ђинђићу има, у поређењу са другим генерацијама, најмање позитивних ставова.

За разлику од silent генерације, 24,5 одсто младих за Милошевића има позитивно мишљење, док 71,7 одсто њих то каже за Ђинђића.

Највише позитивних ставова Ђинђић има код генерације која је била сведок његове политике. Реч је о генерацији X, између 37 и 49 година, код којих 77 одсто њих сматра да је бивши премијер био позитивна личност.

„Али није мало ни рећи да сваки четврти млади има позитивно мишљење према Милошевићу. За Ђинђића обрнуто, највише позитивних одговора је код генерације X и Y, они и даље имају најпозитивније мишљење. Он у то време није имао оволику подршку. Изгледа да га људи боље посматрају након свега лошег што се дешавало после њега“, напомиње Јовић.

O истраживању 

Истраживања „Генерације и политика – како различите генерације виде спорне политичке теме у Србији“ спровели су студенти међународног и политиколошког смера ФПН-а у периоду од 3. до 10. маја.

Испитано је 1.077 људи методом анкете, лице у лице, теренским радом. Просечна старост испитаних је 43 године.

Када је реч о образовању испитаних, 32 одсто има само основну школу, 51 одсто средњу, а 17 одсто вишу школу или факултет.