Генерације вакцина против генерација дјеце (III ДИО)

Већина људи верује како је побједа над заразним болестима у последњих сто година дошла након изума имунизације. Заправо су обољења од колере, тифуса, тетануса, дифтерије, великог кашља, итд. била у опадању прије него што су нам вакцине биле на располагању – што је резултат бољих хигијенских навика, увођења канализације и ефикасније дистрибуције хране и воде, порука је свјетских научника који се уједињују у покрете против вакцинације дјеце.

Треба ли поменути да вакцине којима се тренутно спроводи имузиацији на Балкану „штите“ дјецу наредних 5-12 година максимум.  Вакцина против великог кашља, према наводима произвођача, ствара имунитет наредне 4 године. Према тврдњама свјетских научника, онај ко прележи велики кашаљ, који уз помоћ савремене медицине нема смртни исход, организам је створио сам себи имунитет за наредних 40 година. 

Такође, треба ли подсјећати да се хепатитис преноси крвљу или сексуалним путем. Узимајући у обзир кратак рок који вашу дјецу наводно штите вакцине, уколико их не вакцинишете остаје вам да се надате да до основне школе неће имати сексуалне односе. Озбиљнијим тоном, да их неки медицински радник неће заразити нечистим прибором. То пак, у црногорским болницама, као што смо недавно нажалост имали прилику да видимо у случају бјелопољски беба, јесте проблем.

 Питамо ли се шта се убацује у организам наше дјеце

 Вакцине, између осталог, садрже и алуминијев фосфат, амониј сулфат,  животињска ткива: свињску крв, коњску крв, зечји мозак,  псећи бубрег, бубрег мајмуна, пилећи ембрион, кокошје јаје, јаје од патке,  телећи серум. Ту су још и фетални говеђи серум, формалдехид, формалин,  желатин, глицерол, диплоидне људске ћелије (поријеклом из абортираног феталног ткива!!!), хидролизирани желатин, континуирана линија бубрежних ћелија мајмуна, крв оваца. То је само дио ствари које улазе у састав вакцина.  Рачунајући на то да је сваки организам другачији, а вакцине исте поставља се питање како сви ми можемо исто одреаговати на неку вакцину.

 ММР хорор

 Иако постоје јасни докази, па чак и судске пресуде у којима је потврђена веза између вакцинације дјеце вакцином ММР (против малих богиња, заушки и рубеола) и обољевања од аутизма, надлежне институције и љекари који су задужени за спровођење обавезне имунизације у балканским земљама о томе упорно ћуте.

Велики број еврпских земаља, Енглеска, Ирска, Немачка, Аустрија, Швајцарска, Холандија и Шпанија, одбациле су закон о обавезној вакцинацији.

Још је давне 1988. године британски медицински часопис „Лансет“ објавио истраживање где је откривено да ММР вакцина може да буде узрок аутизма.

Доктор Бранислав Несторовић са Универзитетске дјечије клинике у Београду, прича за тамошње медије да је питање везе аутизма и ММР вакцине деценијска дебата.

 „Она се у Енглеској завршила тако што родитељи сами бирају које ће вакцине дијете примити, јер је комисија Министарства здравља утврдила да постоји веза вакцине и аутизма, али није могла да установи каква је та веза. Такође, аутизам је прије обавезне вакцинације био непозната болест, односно јављао се у односу један наспрам 10.000 дјеце. Интересантно је да дјеца Амиша у САД, која се не вакцинишу, не оболијевају од аутизма“, истиче Несторовић и додаје да ММР и не штити од болести, јер имунитет траје око седам година, а Америка је прошле године имала велику епидемију морбила, иако спроводи обавезну вакцинацију.

 Мало историје

Интересанто је да, уколико мало прочачкате по интернету, можете наићи на потпуно контрадикторне податке о спроведеним имунизацијама, и појавама епидемија разних болести.

У Њемачкој, између 1940. и 1945. године избија епидемија дифтерије након масовне вакцинације против исте. 1972. у Гани, једна од најгорих епидемија малих богиња међу вакцинисаном популацијом. У Великој Британији између 1970. и 1990. преко 200.000 обољелих од великог кашља код дјеце која су вакцинисана против великог кашља. У Индији у 70-им годинама прошлог вијека, 260 000 случајева туберкулозе међу вакцинисаном популацијом. 

 Парадоксално је да је 1977. године др Јонас Салк, који је развио прву вакцину против дјечије парализе, свједочио у Конгресу заједно са колегама да је масовно вакцинисање против дјечије парализе одговорно за већину случајева дјечије парализе у САД-у од 1961. године.

 Много је разлога за и против вакцинације. Али нико не би требао доносити одлуку умјесто вас о вашем дјетету. Једино што родитељ може јесте да се добро информише прије него дозволи да се експериментише на његовом дјетету. Питајте било којег педијатра да ли ће вам потписати изјаву у којој тврди да било која вакцина неће имати негативне последице по ваше дијете. Неће то учинити. А како ће вам онда гарантовати да имунизација помаже?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: