Генерал који је наредио најсуровију акцију од Другог свjетског рата

Бригадни генерал Георг Клајн је од командира вода напредовао до члана немачке команде. Служио је у немачком Генералштабу, а био је и члан СФОР-а, међународних војних снага под командом НАТО у Босни и Херцеговини.

Клајн је такође служио у Авганистану као део Међународних безбедносних снага и водио је тим за обнову у северној провинцији Кундуз.

Клајнови војни ангажмани исплатили су се коначно његовим именовањем да руководи Одељењем за управљање особљем Бундесвера у 2012. години, пре него што је доспео на чело Одељења за обуку у марту.

„Најкрвавија операција“ у послератној историји Немачке

У јавности је мало познатих детаља о Клајновој каријери, али једно је сигурно — он је био одговоран за, како многи оцењују, „најкрвавију операцију“ у Немачкој још од Другог светског рата — смртоносни ваздушни напад у коме је погинуло више од 100 авганистанских цивила.

Када је Клајн командовао горе поменутим тимом за обнову Кундуза, добио је обавештајне податке о два резервоара за гориво, које су отели талибански милитанти, а за које је сумњао да би могли да се искористе за бомбардовање западних трупа и евентуално за бомбардовање немачке базе. Од америчких снага у земљи затражио је да нападну локације ових резервоара.

Оно што је уследило те ноћи, 4. септембра 2009. године, било је стравично убиство између 142 и 170 особа, судећи према различитим проценама. Испоставило се да никада није постојала намера да се резервоари искористе као бомбе, а да се више од стотину грађана окупило око њих како би сипали бесплатно гориво, у тренутку када су напали амерички авиони Ф-15 са две навођене бомбе, претварајући сцену испод њих у пакао на земљи.

На коме су се „сломила кола“

Ова несрећа коштала је положаја бившег немачког министра одбране Франца Јозефа, а иста судбина задесила је тадашњег генералног инспектора Бундесвера Волфганга Шнајдерана, који је поднео оставку усред оптужби да је желео да прикрије скандал.

Међутим, сам Клајн успео је да изађе из ове катастрофе неоштећен. Поступци које су против њега покренули и војска и тужиоци након трагедије су обустављени, јер су истражитељи рекли да није могао знати за цивиле присутне на месту удара.

Рођаци жртава добили су од немачке Владе само 5.000 долара као „гест добре воље“. Берлин је одбио да разговара о било каквој званичној компензацији или о признању кривице, јер је највиши немачки суд пресудио да држава једноставно „није одговорна“ за било какве операције у иностранству.

Није способан за војну службу

Сада су се појавили нови детаљи те већ одавно заборављене крваве приче, јер бивши немачки војни лекар тврди да војник „лак на обарачу“ можда уопште није био способан да води ту мисију у Авганистану.

Алберт Дитрих, бивши лекар-специјалиста у Бундесверу, који већ годинама критикује недостатке немачке војне управе, служио је у Авганистану заједно са Клајном. Дитрих је чак и прегледао тадашњег пуковника, и то мање од месец дана пре несрећног напада.

Након испитивања, Дитрих је оценио да је Клајн „неподобан за војну службу због здравствених разлога“, и рекао да „нема легитимних основа да буде у Авганистану“, како је известио „Бизнис инсајдер“. То је растурило читаву причу.

Лекар је открио и да је његов претходник у болници Мазар-и-Шариф у Авганистану такође доводио у питање Клајнову способност да обавља своје дужности, иако никада није открио детаље о томе шта је лекаре довело до таквих закључака.

Карим Попал, адвокат из Бремена, који је заступао жртве кобног ваздушног напада 2009. године, био је отворенији у својој процени.

„Тада сам добио одређене наговештаје да тадашњи пуковник Клајн није био у добром менталном стању на дан напада“, рекао је Попал за „Бизнис инсајдер“.

Непоколебљиви Бундесвер

Лекар Дитрих је настојао да упозори немачку команду о Клајновим здравственим проблемима. Написао је писма Министарству одбране и шефу Одељења за управљање кадровима Бундесвера, у којем је рекао да је Клајн „својом фатално погрешном одлуком изазвао смрт више од сто Авганистанаца“.

Упркос томе. Бундесвер остаје непоколебљив у одбрани човека којег су са поносом представили као новог шефа Одељења за обуку. Портпарол војске рекао је за „Бизнис инсајдер“ да „нема сумње да је Клајн био способан за обављање својих дужности када је распоређен у Авганистан“.

Бундесвер не види разлог за процењивање Клајнових способности нити његовог права да преузме водеће место у области војне обуке. Напокон, изгледа да је његово највеће достигнуће задржавање престижних положаја у војсци, чак и након тешке грешке, која је коштала више од стотину живота.