Геноцид над српским народом запчео у НДХ а довршен у нацистичким логорима у Норвешкој

Интервју са Бранком Димовићем Димеским, продуцентом и директором филма ,,33 Анђела“ који говори о страдању српске деце у Норвешким логорима.

Интервју води: Ђорђе Бојанић, уредник сајта Српска историја.

-Бранко, ви сте неко ко дуги низ година обрађује тему страдања Срба у нацистичким логорима у Норвешкој. Колико потомци  али и народ у Србији зна о овој теми?

Велики број потомака српских логораша у логорима у Норвешкој за време Другог светског рата ме је контактирао, јер нису имали никакве податке о страдањима својих рођака.

Увидом у документацију и архиву успео сам да помогнем многима да сазнају где су њихови најмилији страдали и где су сахрањени.

Пример и страдалог малолетног Бранка Гајића који није припадао ни једном покрету отпора већ је страдао само зато јер је био србин.

Послат је у Норвешку и у највећим мукама и страдао.

-Ви сте у сарадњи са потомцима и пријатељима из Норвешке иницирали да часни Крст буде постављен на местима где је страдао српски народ.

У јулу месецу смо на местима где су српски логараши страдали симболично поставили часни Крст који је кренуо из Градишке у Републици Српској,  а постављен у Трондхеиму. Овом чину присуствовали су и норвежани који се данас сећају страхота кроз које прошаовсрпски народ.

На свим стратштима су подигнути споменици са  петокракама, а склоњени православни гробови са натписима Срба који су ту страдали.

Сматрам да је врло важно да смо и после 80 година од страдања показали да нисмо одустали и да се сећамо наших предака.

-Шта указују документи и чињенице до којих сте дошли?

Велики број српске деце страдао је у нацистичким логорима у Норвешкој. Према посљедњим подацима страдало је преко 150 српске деце а преко 40 је страдало, то још није дефинитиван број пописаних жртава.

Врло важно напоменути да је од укупно 4050 логораша из тадашње југословаје било 95 одсто Срба. Треба указати поштовање и другим страдалим народима али је погрешно све сврстати у страдање југословена, када се узме у обзир да је велики део послатих у смрт, заправо послат из тадашње НДХ као део планираног геноцида над српским народом.

Страдање српске деце у злогласној Независној држави Хрватској јесте болно сведочење о језивом страдању српског народа за време Другог светског рата.  То је део организованог геноцида који је почињен у време рата.

Геноцид се у првом реду заснивао на потпуном и систематском физичком уништењу српског живља у акцијама етничких чишћења и у одмаздама у којима су подједнако страдали мушкарци, жене и деца.

Геноцид је долазио од злочиначке идеје да српски живаљ треба свести на незнатну мањину у хрватској држави.

Хрвати-усташе су посебно у казненим походима убијали српску децу, али и децу других етничких група. Нарочито јеврејску. Деца су такође страдала у селима, збеговима, логорима и приликом транспорта.

Врло је важно и навести да су страхоте и мучења кроз које је српски народ пролазио у логорима смрти скривана од очију јавности.

Од тога да су им пацови везивани за стомак како би их изједали немоћне и болесне.

Такође да су  нацисти у току забава које су организовали пуцали у живе мете у српске логораше.

-Занимљиво је да и даље провејавају кроз медије текстови са насловима овде су страдали интернирци, југословени, комунисти… а о Србима ни речи, а њих је страдало преко 95 посто. То су те мантре, на које се и упецао српски народ. Питам се зашто нисмо прецизни и јасни, осам деценија, а ево и даље, срећом мање, како је било и на тај начин прикривање чињеница и истине по питању националности страдалих, као да нам је био циљ да не увредимо ,,брата џелата” због неког сулудог братства и јединства које нас је доста коштало. Тако се сви сврставају у исти кош (кроз интернирце, комунисте, југословене, партизане). Али, данас када туриста обиђе стратишта у Норвешкој нигде не може да наиђе да су ту страдали Срби (95%), туристи свакако неће знати ко су ти југословени, интернирци, партизани, комунисти, мислим да је то велики приблем који прикрива чињенице и истину. Како ви Бранко гледате на овај проблем?

Сврставање страдања српског народа у Норвешкој за време Другог светског рата у било какав идеолошки концепт пре свега да су ту страдали само комунисти и партизани представља реликт прошлог времена односно покушај кумунистички власти после Другог светског рата да све представи кроз призму југославенства и да су то били ратни заробљеници.

На тај начин вешто је избегнута чињеница да су у Норвешку послати пре свега цивили и невина малолетна деца који немају никакве везе са било којим покретом отпора већ само зато јер су били Срби. Ако говоримо о чињеницама онда требамо рећи да су страдали и представници четничког покрета као и представниц других народа. Највећи број страдалих били су Срби, њих преко 95 одсто. Постоје докази и фотографије да на местима где су споменици са комунистичким симболима данас у Норвешкој, ту су заправо били гробови где су логораши сахрањивали своје сапутнике по православним обичајима и натписима које ту сахрањен. Међутим југославенске власти 50 година тражили су да се гробови умореним Србима склоне и да остану само споменици са петокраком и натписом да су ту страдали југословени -партизани, интернирци.

Норвешке власти одржавају споменике и гробља коју су остављена у наслеђе од југословенских власти али је сада време да затражимо да се дозволе и јасна обележја каква су првобитно била да су ту сахрањени страдали Срби.

Врло је важно да истину о страдању српских логораша представимо на основу чињеница и тако се одужимо прецима али и потомцима.

-Да ли сте покренули иницијативу у Норвешкој да се на српским стратиштима додају и табле са натписом да су ту страдали Срби и са инфо таблама и да се поставе крстови и израде капеле, то су наши страдали заслужили.

Покренута је иницијатива у сарадњи са потомцима страдалих и пријатеља из Норвешке да се дозволи постављања плоча са јасним обележјима и натписима да је ту страдао српски народ и деца. Часни Крст и ходачаше које смо организовали добар је предуслов да се неправда исправи и коначно наши преци добију обелажја каква заслужују и каква су била пре 1946 године.

-Пројекат ,,33 Анђела” поред тога што за циљ има рад на филму такође открива и нове детаље о страдању деце, за које јавност није знала до сада?

Пројекат ,,33 Анђела” окупио је тим међународних  експерата.

Учинићемо све да истину о страдању српске деце и српског народа у нацистичким логорима прикажемо у целини.

Врло је важно да учинимо све да се страдање српског народа и српске деце не заборави и да на свим стратиштима имамо јасна обележја  да је ту страдао српски народ.

Врло је погрешно говорити о страдању југословена јер Југославија више не постоји већ Србија и српски народ.

Не можемо очекивати да ће се други народи сећати истине о страдању српског народа ако ми заборављамо или дозвољавамо да и после толико година од окончања комунистичког режима се и даље врши замена теза да су сви страдали били југословени -партизани,  што напросто није истина.

Вратимо српском народу истину и право на свој идентитет а то можемо учинити само у сагледавању чињеница и изношењу непристраних аргумената.

-Ви сте аутор филма ,,33 Анђела” који говори управо о страдању српске деце за време Другог светског рата у Норвешкој. Када можемо очекивати премијеру филму?

Филм ,,33 Анђела” који потписује ДАН МЕДИА НОРWАY окупља стручњаке из различитих области који раде на добровољној бази како би истина о страдању српске деце кончно угледала светлост дана.

Филм ће приказати сведочења великог броја сведока, потомака као и документа која до сада нису виђена уз игране сцене.

Снимали  смо на више локација у неколико држава.

Оно што бих посебно истакао јесте сведочења норвежана који су хранили српски народ-логораше и у својим сведочењима говоре о српским логорашима и српским логорима како су их тада звали.

Надамо се да ћемо филм завршити до краја године када ћемо и организовати премијерно приказивање.

Извор: Српска историја

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: