Жена, негде на средини педесетих година, седела је непомично на грубој дрвеној столици, главе благо окренуте према левом рамену. Последњи зраци зимског сунца пролазили су кроз прозор и обасјавали тамни тен њеног овалног лица, уоквиреног црном косом сакривеном испод мараме. Сунце је падало на крупне, кестењасте очи, танак помало повијен нос и нешто пунију доњу усну. И полако, само је то лице остајало осветљено, а остатак собе је падао у мрак…