Glad to see you

Многима од нас који се трудимо да схватимо свијет око нас. Многима од нас који желимо да добронамјерно објаснимо себи шта се то са нама дешава и куд оде овај свијет. Многима од нас који би наивно да вјерујемо да смо важни још неком осим себи. Дакле њима. На знање.

„Glad to see you“, као што рече господин Јункер, господину Ђукановићу. Мада због чега му је мило да га види то нијесмо сазнали током другог дневника телевизије Црне Горе. Важно је да је телевизија снимила срдачан дочек нашег М.Ђ.-а, и ето муниције за сва оружја спин доктора, којима је дужност да нам замажу очи. Одмах се хорски запјевало из редова ДПС дјечака: „Што је више клевета и лажи Мило нам је све дражи и дражи“ Ко није запјевао, пропјеваће има кад. Неће Мило никуда. Ево воли га и Европа. То није луксуз, то је срећа свих нас. Срећна нам народе 48.мa година.

У ствари ко није прошао суђење као што сам то ја, не зна о чему пишем. За све оне који мисле да су невини по било ком основу, искрено препоручујем да прочитају „Проклету авлију“ Иве Андрића. Казаће им се само.

„Glad to see you“ рећи ће Карађоз свуд и у свакој прилици. Јер наши Карађози зато и постоје да будно мотре на све који се усуде да нешто кажу или посавјетују. Црна Гора је препуна Карађоза који не раде ништа друго осим што оптужују и тумаче што је добро за режим. Мог личног Карађоза упознао сам недавно. На једном састанку мој Карађоз ме је оптужио да нијесам на линији и да радим против интереса. А интерес државе, нације или у мом случају – колектива је светиња. Каже мој Карађоз, јер тако мисли и М.Ђ.

И тако. У маниру режије УДБЕ из најбољих њених дана, када сам изнио своје скромно мишљење и став, почело је. Не осврћући се на моју аргументацију, извучени су папири којима се махало као са заставама. Повишеним тоном полуистинама и замјеном теза доказивао се неки мој наводни гријех од прије десет година. Карађоз се крио иза институције коју формално представља, вукући ме кроз блато својих лажи и подметачина. Узалуд сам покушао да се одбраним. Узалуд сам хтио да вратим причу на аргументе, да гријеха нема . Узалуд. Карађоз је и даље оптуживао. Лажним оптужбама себе је бранио. Снагу аргумената замијенио је буком коју је производио. Чак мислим да је мало и пјенио.

Занимљиво је да Карађоз у том тренутку није је тражио пресуду – ломачу за мене јеретика. Ломачу за противника институције и државе. Не. Пуштен сам под сјенком неоснованих оптужби које треба да ме прате у будуће. И да будем примјер многима оним са почетка текста. Само је још фалило да се јавно покајем и ревидирам став. Каква прича, а? Ову причу могу да разумију само они који су јавно или тајно суђени и етикетирани у овој држави. Боље да не помињем силне измишљене афере и трачеве који су се вукли за сваким које јавно проговорио или се бар усудио да има своје мишљење или став. Али знате шта? И није тако лоше бити етикетиран и прогнан. То значи бити слободан. А мом личном Карађозу заиста желим, као што сам му и рекао, успјешну каријеру и дуг и срећан живот. И М.Ђ.-у исто. Коначно, ми смо мало тоталитарно друштво, и они не умију другачије. Опраштам им искрено од срца.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: