ИН4С

ИН4С портал

„Глас Америке“: Коме да се приклони Србија- Западу или Русији?

1 min read
Сусрет председника Србије Александра Вучића и америчког потпредседника Мајка Пенса у САД прилика је да се разговара о питању– на чијој је страни Београд, оцењује "Глас Америке".

Сусрет председника Србије Александра Вучића и америчког потпредседника Мајка Пенса у САД прилика је да се везе Београда са Вашингтоном учврсте, али и да се разговара о питањима која муче администрацију САД, пре свих – на чијој је страни Београд, оцењује „Глас Америке“.

Најављујући први сусрет Вучића са новом америчком администрацијом и његову прву посету САД откад је ступио на дужност председника, Глас Америке се пита шта би могла да буде порука новом председнику Србије из Беле куће.

Лук Кофи из фондације Херитиџ, која је идеолошки блиска новој администрацији САД, каже да би Белој кући саветовао да Србији пренесе снажну поруку да одлучи да ли жели да има конструктивну улогу у региону и посвети се евроатлантским интеграцијама, „или ће и даље да флертује са Русијом“.

Кофи притом сматра да, од свих земаља југоисточне Европе, Србија вероватно има најмањи заједнички интерес са САД.

И Јануш Бугајски из Центра за анализу европске политике је мишљења да је крајње време да Србија одлучи коме ће се приклонити – Западу или Русији.

„Црна Гора је одабрала, Македонија је одабрала, све земље у региону су одабрале да буду или део НАТО-а или западног света, и одбаце утицај Русије“, каже Бугајски, који сматра да је Вучићева посета важна јер ће, како наводи, из прве руке сазнати шта америчка администрација очекује од српске владе.

Шта се тачно очекује од Србије када је реч о руском хуманитарном центру није јасно, али су амерички званичници јасно ставили до знања да је тај центар потенцијални проблем, а као једно од горућих питања, и то би могло да буде тема разговора Вучића и Пенса, наводи Глас Америке.

„Србија мора бити опрезнија у спољнополитичким одлукама. Можете имати добре односе с Русијом и ако немате хуманитарни центар, и ако не учествујете у заједничким војним вежбама или не организујете састанак лидера Републике Српске и (руског председника Владимира) Путина на својој територији. Србији се мора ставити до знања да смо свега тога свесни“, каже Лук Кофи.

Коначна одлука на Србији

Истовремено, Дејмон Вилсон, потпредседник Атлантског савета, указује да је Србија та која ће донети коначну одлуку о томе шта ће урадити са руским центром, и истиче да је питање за САД како да и оне остану присутне у Југоисточној Европи.

„Предлажем да присуство америчких трупа у оквиру Кфора и Бондстила не буде привремено, већ стално, како би било јасно да Америка као сила остаје ту и убудуће“, каже Вилсон.

Да се Америка враћа у Југоисточну Европу и на Балкан, кажу експерти у Вашингтону, показују састанак председника Доналда Трампа са представницима Иницијативе три мора у Пољској, најављена посета потпредседника Мајка Пенса Црној Гори и Вучићев долазак у Вашингтон.

„Имамо много посла, биће и тешких питања између САД и Србије, и ово је прилика да се од почетка решавају како треба. Мислим да је Бела кућа заинтересована да са Србијом изгради однос поверења и да у Вашингтону постоји воља да се Западном Балкану покаже да није заборављен. Ми видимо Вучића као партнера“, наводи Дејмон Вилсон.

Глас Америке се пита да ли ће једна од тема партнерских разговора Вучића и Пенса бити и недостаци демократије у Србији на које, како напомиње, често указују америчке тинк-тенк организације и поједини званичници.

„Познаваоци прилика верују да ће, ако и о томе буде речи, то вероватно остати иза затворених врата Беле куће“, закључује амерички мултимедијални сервис.

Вучић са Пенсом у Белој кући: Висок ниво сагласности око кључних питања

Председник Србије Александар Вучић састао се у Вашингтону са потпредседником Сједињених Америчких Држава Мајком Пенсом, са којим је разговарао о билатералним и регионалним питањима. Председник Србије сумирао састанак са Пенсом и посету САД у неколико речи – да је добро било данас бити држављанин Србије у Вашингтону.

Председник Вучић је, у обраћању новинарима након састанка са Пенсом, рекао да је то био изванредан састанак.

„Честитао сам председнику (Доналду) Трампу и Пенсу на победи, на важним стварима које раде за своју земљу. Разговарали смо о билатералним питањима, регионалним питањима. Позвао сам Трампа и Пенса да посете Србију, сматрајући да ће имати најбољи дочек у том делу Европе“, истакао је Вучић.

Председник сматра да је током разговора постигнут висок ниво сагласности око кључних питања.

„Разговарали смо и о оним питањима која представљају проблем и за Србију и регион, мислим да смо јасно ставили до знања да је важно да се ти проблеми решавају на миран и цивилизован начин али да покушамо да ствари не одржавамо на нивоу замрзнутог конфликта у наредних 100 година већ да видимо шта можемо да донесемо као решења у наредном периоду“, нагласио је Вучић.

„Мислим да овај састанак, после важних састанака са сенаторима и представницима Представничког дома Конгреса, допринео учвршћивању српско-америчких односа, стварању већег поверења и још снажнијег пријатељства“, закључио је председник Србије.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “„Глас Америке“: Коме да се приклони Србија- Западу или Русији?

  1. +„….Не постоји „изгубљено“ време, као што не постоји „добијено“ време – постоје само безуспешни покушаји да се изиђе из историје и да се завети предака препусте пијанству тренутних заборава. Тако је и већина Срба помислила да ако утоне у самозаборав да ће и сви други заборавити на њих па ће их коначно „пустити да живе у миру“. Авај, у историји, зато што је она континуитет, ако нека нација и покуша да заборави свој идентитет, друге нације ће је кад-тад подсетити. Због тога је сасвим погрешно оптуживати Југославију за самозаборав – она је била само један правни оквир као и Османлијска или Аустро-угарска империја. Управо супротно – да није било потискивања заветне свести она би била изузетна прилика да се историјско искуство употпуни. Српска нација, која је некада живела просторно расута по разним државама и у три издишуће цивилизације, а сада већ истовремено и у четвртој (модерној) која је била у настанку, добила је Југославијом прилику да се спреми за изазове кобног двадесетог века. Само је требало схватити да је прокламована Југославија заправо била синоним и припрема за једну једину опасност – револуцију као антиисторијски чин и рушење континуитета нације као духовне заједнице. Прилика је пропуштена, али је неумитност историје приредила милионима Срба живот људи 25. часа…“

    …“Но я прекрасно помню и без лент
    Как бабка не выбрасывала крошки…“

    Игор Растерjaев — концерт 01 (српски титл)
    https://www.youtube.com/watch?v=CuMe8v-48Ts

    Игор Растерjaев — концерт 02 (српски титл)
    https://www.youtube.com/watch?v=8Jd5nRgcshw

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *