,,Глас Црногорца“ 1873: Недостојан функције државник који не тежи уједињењу српства, вјековне тежње Црне Горе
Српска три прста
Нема правога родољуба српскога, који не би желио да наш политички раскомадан народ бар у једној народној тежњи види уједињена. Ни државника српског, који судбином народном рукује, не смије бити кога та тежња не би руководила, јер био би недостојан задатка, који му је повјерен, а у крајњем случају опет немогућан у положају кога је заузео, писао је цетињски лист ,,Глас Црногорца“ на данашњи дан 1873. године.
Овај цетињски лист истакао је да се Црна Гора вјековима крваво залагала за ослобођење и уједињење српског народа. Лист наглашава и храброст и спремност владара српске државе Црне Горе на сваку жртву како би српски народ био оснажен и ослобођен.
– Пожртвовање своје за идеју народну, за ослобођење и уједињење народно, Црна Гора је кроз толике вјекове крваво засвједочила. Исто тако владаоци њени, нарочито данашњи кнез Никола и његов славни и јуначки претходник кнез Данило, показали су да су готови на сваку жртву која би ускрсла народ из ропства у слободу и величину његову, додаје се у тексту.
– О истоме расположењу народа у Србији вазда смо били увјерени, што се, како напријед већ поменусмо, и у дјелу показало под кнезом Михаијлом, закључио је ,,Глас Црногорца“ 11. новембра 1873. године.
* Први број ,,Гласа Црногорца“ је штампан на Цетињу 21. априла 1873, а последњи 20. децембра 1915. године. Поновно је почео излазити јуна 1917. у Француској, а у Италији је 1922. штампан последњи, 95. број. Укупно је изашло 2374 бројева.
Прочитајте још:
,,Глас Црногорца“ 1873: Да! Црна Гора пријатељ је Русији и својој руској браћи!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Titogorci na isključenim aparatima.
Objava dokazuje da je i tada postojala duboka kriza identiteta, nista drugo. Da su bili sigurni u svoju pricu nebi toliko dokazivali svoju tvrdnju.
@pasaruka
Онда си погрешно разумео чланак. Не ради се ни о каквом доказивању, какво вероватно прижељкујеш, већ о истицању како патриотизма, тако и нечег другог. 1872. године је на власт у Кнежевини Србији дошао кнез Милан Обреновић, који је од самог почетка водио политику дистанцирања од Срба из БиХ и Кнежевине Црне Горе, и удаљавање од тадашњих циљева српског уједињења. А кулминирало де факто губитком суверенитета Тајном конвенцијом, и „признањем“ истог као фиктивном компензацијом.
Е због такве политике је након годину дана његове власти изашао овај чланак, јер је неко већ тада предосећао у ком ће се смеру та прича кретати…
Znao je, dobri Milan, da nema nista od toga, jer ne mogu se sajediniti razliciti oblici pripadnosti. To se zove kajgana, a mi probali i bacili, ne valja, na ide.
Из свега наведеног из ових текстова, да се извести један закуљач: Историјски смисао постојања Црне Горе је било ослободођење и уједињење српског народа. Оног момента кад је тај циљ остварен, престала је да постоји Црна Гора, као што је престала да постоји и Србија и створена је заједничка држава једног истог, српског народа. Грешка је била што смо 1918. у ту заједничку државу примили и оне који нису хтели да буду ту.
Данашњи смисао постојања Црне Горе није ништа друго него да буде анти-држава Србији, антисрпска држава са лажном црквом, лажним језиком, културом, идентитетом. Постала је приватна држава мафије. Кад једна држава нема смисао постојања, а са друге стране кад жели да буде нешто што никад није била кроз историју, она је осуђена на пропаст. Или што би велики Валтазар Богишић рекао: Што се грбо роди, вријеме не исправи!
Moramo nabavljat taj vremeplov, nema druge !????????????
Sto su znale te drtine od prije 200, 300, 500 godina, neznaju oni sto je to Komlen i njemu slicni sve spreman da ucini da svoju GU..CU napuni.