,,Глас Црногорца“ 1879: Србине! Погледај ослобођене стијене наше, то је гнијездо Немањића и пространог српског царства
22Србине! Пењи се уз ове љуте стијене, па погледај на ослобођену и омиљену нашу Зету. Ту досад слабо је ко могао од фанатизма турскога ни помолити се своме Богу, а камоли српскијем именом назвати се, за коју ријеч многа и данас по изображеним тобож државама страдају и прогонство трпе, објавио је ,,Глас Црногорца“ 27. јануара 1879. године.
У допису из Даниловграда писало је да је колијевка славних Немањића – Зета, ослобођена.
Лист додаје да је ова српска територија дио великог српског царства, да је насељавају поносни Срби који су се ослободили ропства ,,задајући јаде свом душманину“.
– Баш данас у гњездо, оклен су некад излећели Немањићи, улази соко, који се за 500 година борио зањ изљетајући из своје крваве литице и јаде задавајући душманину своме. Данас, после толико стољећа робовања, ограну сунце слободе поносној Зети, која је досад стењала и јадиковала под турским јармом, данас пак, хвала милом Богу, весели се под скриптом кнеза побједиоца.
– Веселите се и ви тамошња браћо Срби и ако смо само овај крајичак пространог царства србског, посље толике побједе и крви проливенем задобили, које нам није ни крв палих јунака осветило. Уздамо се у себе и у правду наше свете ствари да ће се наше жеље остварити, поручио је цетињски лист 1879. године.
* Први број ,,Гласа Црногорца“ је штампан на Цетињу 21. априла 1873, а последњи 20. децембра 1915. године. Поновно је почео излазити јуна 1917. у Француској, а у Италији је 1922. штампан последњи, 95. број. Укупно је изашло 2374 бројева.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Свака ова реч пашће тешка као олово на главу на плећа оног издајника Ђукановића и његове истомишљенике што се са сљебеницима Турака шепури пре поји дан по Приштини. Само кад једном сви станемо пре вјечни суд небески