,,Глас Црногорца“ 1890. Бају Пивљанину: Весели се српски змају, дико наше историје, кад ти спомен жели дићи горско јато Србадије

Весели се сиви орле у те рајске Божје дворе, кад узносе твоју славу владаоци Црне Горе! Весели се српски Змају, дико наше историје кад ти спомен жели дићи горско јато Србадије, стихови су којима је Радоје Рогановић Црногорац, српски пјесник из Цуца, опјевао славног српског хајдука из старе Херцеговине, Баја Пивљанина, а који су објављени у цетињском ,,Гласу Црногорца“ 5. маја 1890. године.

Бају Пивљанину

Силна војска азијатска
Од бијелог Скадра лети,
А са жељом да погази
На Цетиње олтар свети!

Још се није задња војска
Из скадарског дигла блата,
А првјенац ено јој се
Вртијељске горе хвата!

Притисла је силна војска
Шест сахата пуних хода,
А тутањ се њезин чује
Преко Р’јеке и Обода.

Гази Турчин испред себе
Црногорску сиротињу,
А у срцу жељу носи
Да почине на Цетињу! –

Ко ће сада на пут стати
Силовитој овој хорди,
Што је везир горди Шенђер,
На Цетиње наше води?! 

Ти витеже српски Бајо,
Стаде њојзи на сусрету,
Да нам браниш Престолницу
Црногорску ову свету!

У врх горе Вртијељке
Ти дочека страшну силу,
Као оно Леонида
У славноме Термопилу!

Па у Турке као соко
Са тристотин’ друга суну,
И ка муња из облака
У душманску војску груну!

За пет дана и пет ноћи
Витешки се бојак био,
И јуначки, ка’ Обилић
Турске чете разгонио!

И на прагу од Цетиња
Слободе си плам уждио,
Који но се с Вртијељке
На све стране свијетлио.

Из тог плама јуначкога
Пустио си био стр’јеле,
Које но су пола војске
Шенђерове разнијеле. 

*

Теб’ одгоји Ерцеговка
У јуначкој српској Пиви,
Па долеће амо к нама
Као прави соко сиви!

Долеће нам – у ‘ве горе
Ерцеговска сјајна зв’јездо,
Да помогнеш бранити нам
Од старина славно гњездо!

За то теби виша слава
Данас сија међу нама,
Него да си с’ ти родио
У ‘вом ст’јењу и горама.

*

Ево сада двјеста љета
Од како си с твојом четом,
Ти пануо пред манастир
И цетињском црквом светом. 

Пануо си бранећи их
Да их душман не обали;
Зато теби Црногорци
Желе Спомен дићи мали!

А да љепши међу нама
Теб’ Споменик буде ови,
Красиће га урезани
Милог Књаза нам стихови!

Који ти се одужио
Кад слободу Пиви даде!
И кад пред Њим тешки зулум
Са огњишта твог нестаде!

Ал’ и овим Књаз наш жели
Да с’ одужи твојој сјени,
И да каже цјелом св’јету
Да витештво твоје ц’јени’

*

У славноме “Горском Вјенцу”
Владика ти с’ одужио;
Кад је тебе међу прве
Соколове уврстио.

Весели се сиви орле
У те рајске Божје дворе,
Кад узносе твоју славу
Владаоци Црне Горе!

Весели се српски Змају
Дико наше историје
Кад ти спомен жели дићи:
Горско јато Србадије!

Прочитајте још:

,,Глас Црногорца“ 1895: Неста Ноко перјаница, србински крас, који бјеше посветио српству живот вас

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: