,,Глас Црногорца“ 1894: Туђини истовјетну браћу расцијепише, али српски мученици за своју прађедовску вјеру и живот даваше

Туђинска власт нас је истовјетну браћу у три вјере расцијепила, тако да неки примише Мухамедову вјеру, неки обрнуше славном Риму, а горштаци за своју прађедовску вјеру и свој живот на колац и конопац даваше – све докле опет у Бару засја сунце златне слободе те се овеселише и морски валови српског Јадрана, вјенчавши се са слободном Црном Гором, писао је цетињски лист ,,Глас Црногорца“ 1894. године.

У допису из Бара истиче се да ,,вјенчање Црне Горе и српског мора“ лежи на костима погинулих српских јунака који су пали дуж Јадрана за част и слободу свих Срба и своје српске домовине, а да је тај спој овјековјечио књаз Никола.

,,Глас Црногорца“ писао је да је књаз Никола у древном Бару подигао симбол слободе Срба – барјак крсташ, који се, како се додаје у тексту, као српска застава по свом мору вије.

– …Докле на Бару – боље рећи на српском мору, не подиже знак златне слободе – свој крсташ барјак, који као српска застава по своме мору већ се вије, а од тада баш сада се навршује седамнаест година, закључио је цетињски лист 1894. године.

* Први број ,,Гласа Црногорца“ је штампан на Цетињу 21. априла 1873, а последњи 20. децембра 1915. године. Поновно је почео излазити јуна 1917. у Француској, а у Италији је 1922. штампан последњи, 95. број. Укупно је изашло 2374 бројева.

Прочитајте још:

Пјесма црногорске омладине 1885: Под крилима златним орла ловћенскога биће свакој патњи крај, а по свему – српству рај

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: