ИН4С

ИН4С портал

,,Глас Црногорца“ 1895. о српском мору (1. дио): Овеселише и морски валови српског Јадрана вјенчавши се са слободном Црном Гором

А горштаци за своју прађедовску вјеру и свој живот на колац и конопац даваше – све докле опет у Бару засја сунце златне слободе те се овеселише и морски валови српског Јадрана, вјенчавши се са слободном Црном Гором, писао је цетињски лист ,,Глас Црногорца“ 1895. године поводом седамнаест година од ослобођења Бара од Турака и у част српских јунака који су пали дуж српског приморја.
Сликар Иван Жмирић (1842-1929) још 1881. године на Цетиње је донио слику "Вјенчање Црне Горе са морем"

Сликар Иван Жмирић (1842-1929) 1881. године на Цетињe је донио слику ,,Вјенчање Црне Горе са морем''

А горштаци за своју прађедовску вјеру и свој живот на колац и конопац даваше – све докле опет у Бару засја сунце златне слободе те се овеселише и морски валови српског Јадрана, вјенчавши се са слободном Црном Гором, писао је цетињски лист ,,Глас Црногорца“ 1895. године поводом седамнаест година од ослобођења Бара од Турака и у част српских јунака који су пали дуж српског приморја.

У допису из Бара истиче се како ,,вјенчање“ Црне Горе и српског мора лежи на костима погинулих српских јунака који су пали дуж Јадрана за част и слободу свих Срба и своје српске домовине, а да је тај спој овјековјечио књаз Никола.

Лист са Цетиња подсјетио је и на то да је књаз у древном Бару подигао тада симбол слободе Срба – барјак крсташ, који се, како се додаје у тексту, као српска застава по свом мору вије.

Лист ,,Глас Црногорца“, јануар 1895; Бар – књаз Никола вјенчава српско море са слободом Црне Горе

…Докле на Бару – боље рећи на српском мору, не подиже знак златне слободе – свој крсташ барјак, који као српска застава по своме мору већ се вије, а од тада баш сада се навршује седамнаест година, описан је у цетињском листу чувени јануарски дан, дан када је књаз Никола изговорио историјске ријечи: Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе!

Текст поручује како је српски народ због утицаја страних сила расцијепан на три вјере, али да то није могло уништити вишевјековну вјеру и традицију нашег народа, јер, како пише у допису, горштаци су за своју прадједовску вјеру и живот свој давали.

Лист ,,Глас Црногорца“, јануар 1895; Бар – књаз Никола вјенчава српско море са слободом Црне Горе

Старајући се о напретку своје земље и свога народа, постарао се да нас истовјетну браћу од три вјероисповијести освијести и на пут изведе да познамо да смо браћа од једне крви и племена, објављено је 1. јануара 1895 године у ,,Гласу Црногорца.

Прочитајте још:

Чије је Наше море?

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

12 thoughts on “,,Глас Црногорца“ 1895. о српском мору (1. дио): Овеселише и морски валови српског Јадрана вјенчавши се са слободном Црном Гором

  1. Da se Milo Djukani, taj prljavi i podmukli etnicki Vlaho-Mlecanin pod hitno uhapsi zbog falsifikovanja istorije Srpske Crne Gore, Srpskog primorja, Srpskih brda, Srpskog Polimlja, Potarja, I Srpske Boke!!!!!!!!!!!!!!!! Samo po toj stavci on bi morao da se uhapsi a da ne govorimo o tome sto je bio svercer duvana, distributer i konzumator droge, sto je pokrao milione evra i tako dalje. Da se uhapsi taj strani vlasko-mletacki, na nasu nesrecu uspesno inkorporirani, etnicki elemenat!!!!!!!!!!

  2. cekaj cekaj kako se ovaj tekst i dokument slaze sa modernom montenegro istorijom u kojoj su srbi okupirali cg 1918 ?? Valjda prije 1918 nije bilo srba u cg ,a milogorci ?? ??

    15
    1. pa duklja je bila rimski grad koji je bio odje prije dolaska slovena tako da to ima smisla , a crnogorci imaju veze sa dukljom ka jevreji sa palestinom

      1. Kako prije dolaska slovena, a srpski istoričari pišu da su srbi starosjedioci na ovim prostorima?Nisam upoznat da su srbi prije bili rimljani.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *