,,Глас Црногорца“ 1914: Преминула удовица Османа Ђикића, великог српског патриоте
1 min read
Осман Ђикић, српски пјесник и публициста
Цетињски лист ,,Глас Црногорца“ 1914. године објавио је вијест о смрти супруге истакнутог родољуба, Србина муслиманске вјероисповијести, Османа Ђикића и поручио народу краљевине Црне Горе да је умрла, како је писало у тексту, идеална Српкиња и удовица великог српског патриоте који је радио на дизању свијести босанских и херцеговачких муслимана.
– У Мостару је преминула Зора, удовица Османа Ђикића, великог српског патриоте и националног радника на просвјећивању и дизању свијести босанско-херцеговачких муслимана. Покојница која је умрла у својој 24. години била је идеална Српкиња, објављено је на Цетињу.
Зора и Осман Ђикић вјенчали су се 1905. године и обоје млади умрли. Осман је заувијек отишао 1912. године у 33. години од туберкулозе, а његова млада супруга двије године касније.
Ипак, траг који је за собом оставио млади српски родољуб, великан српског пјесништва и један од носилаца српске националне мисли – је немјерљив.
Он је у збирци ,,Побратимство“, коју је објавио заједно са још два чувена српска књижевника мухамеданца – Авдом С. Карабеговићем и Омер-бегом Сулејманпашићем-Деспотовићем, опјевао чувеним стиховима Црну Гору називајући је сјајном звијездом српског рода, а њене синове браниоцима српског имена.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Једна од најлепших љубавних песама Османа Ђикића
https://www.youtube.com/watch?v=N7Hlmw3OdjM
Nađi ovakvu zavadu među Albancima, nema. A ima ih katolika, muslimana poarbanasenih Srba, Grka idr. Razlicitih plemena jezika i dijalekata i sad su svi jedno, svi albanci. Između sebe i ako se posvađaju protiv tuđina su zajedno. Nije na odmet nesta i nauciti i od drugih, ako je za boljitak.
Po mojemu mišljnju najpoznatiji Srbin islamsnke vjere, sa najživopisnijom i najtajanstvenijom biografijom je Mustafa Golubić. Rođeni Stočanin, Hercegovac. Dobrovoljac u Balkanskim ratovima, dobrovoljac u Prvom svjetskom ratu u srpskoj vojsci, Solunac. Isticao se svojom hrabrošću, žrtvujući se do kraja. Vidjevši socijalnu nepravdu u kraljevoj Jugoslaviji ( koju bi i slijepac vidjeti mogao) postao je komunista. Staljinova i desna i lijeva ruka. Kruže priče da je po Staljinovoj naredbi ubio Lava Trockog u Meksiku, godine 1937. Lav Trocki je čak i za Staljinove standarde bio ludak, krvnik, zastupnik permanentne revolucije ( Boljševizam na globalnom nivou a ne samo u onđašnjem SSSR-u), idol današnjih neokonsa i libertina koji vladaju zapadom ( pravi naziv im je ; neotrockisti) koji uvodeć „demokratiju i ljudska prava“ u crno zaviše i Irak i Libiju i ostale zemlje. No, da ne dužim. Mustafa Golubić je ljeta 1941. godine u Smederevu, u Smederevskoj tvrđavi digao u vazduh zarobljeno oružje tadašnje kraljevine. Nijemci su ga poslje strahovitog mučenja ubili. Kad su došli Rusi jeseni ’44 nijesu se smirili dok nisu pronašli njegov grob. Imam neprovjerenu informaciju da je saranjen blizu Lenjina a što je u tijem vremenima bila velka čast.
Neizmjerno hvala i Skenderu Kulenoviću, koji je poslje pada Kozare a duboko potrešen nevjerovatno velikim stradanjima srpskih civila te nesretne ’42 godine na Kozari, u potkozarju i na polju Knešpolju sastavio potresnu poemu “ Stojanka majka Knešpoljka. Dali se izjašnjava kao Srbin ili nije, to je nebitno.
Mustafa Golubić je kidnuo sa solunskog fronta posle streqalja sublesastog Dragutina Dimitrijevioća Apisa. Koji i sam, prilikom streljanja, pogledavši na iskopanu raku reče da je ona mala da u sebe primi toliko veliko đubre kakav je on. Golubić je, pre nego je pobegao u Rusiju, koristeći kanale gričkih komunjara pretio kralju Aleksandru da će mu se osvetiti zbog ubistva mu najboljeg prijatelja Apisa. Tamo se on udružio sa traumatično obolelim rusofobom, azijatom Žugašvilijem. I bio je ubica svih komunjara, u istinu za to mu kapu skidam, na koje je Žugašvili ponišanio prstom. Ubio je i samog Trockija i to zaista zverski, sekirom mu je raspolutio glavu. Vratio se u Beograd, pod ilegalnim imenom, uz sam početak drugog svetskog rata. Abveru ga je po naređenju Jozefa Šlosera prijavio Blagoje Nešković i tako su mu na kraju Nemci došli glave. Ti sa Kozare, niotalgični komunac nemoj da lažeš. Golubić nije ni nosa privirio u kraljevinu Jugoslaviju sve do 1940, godine i pojma nije imao kako se u njoj živelo. Ztaim prekini sa tim tvojim patnjama i kuknjavama o socijalnoj bedi u kraljevini. Šta ste vi komunjare uradili da rešite socijalne probleme u vašem komunističkom „raju“. Poslali vredne, preduzimqive i radne patriote u Nemačku da izgrađuju zemlju najvećeg neprijatelja srpskoga naroda.
Da je Bogdom ubio nosatog kralja i neurednog cincara Pašića a koji su iskopali grobnicu za srpski narod nazvavši je Jugoslavijom. Zbog njihovog zločina, mi prekodrinski i Dinarski Srbi smo u potocima nevine krvi plivali, a posebno moja Kozara. Druga Jugoslavija i komunjare su posljedice prve Jugoslavije, note utročno posljedične veze su isuvišše komplikovane za tvoje skromne kapacitete, suženo stanje svijesti i za ideološko sljepilo. A da si ti prošao, vidjeo i doživjeo ono što je „komunjara sa Kozare“ prošla, vidjela i doživjela krepao bi od straha, nebi ti trebao ni neprijateljski metak ni neprijateljska granata.
Мустафа Голубић је у Титу видео ситног, али интелигентног каријеристу – сплеткароша који ће преко мртвих другова и пријатеља стићи до циља
I ponovo dokaz da su Muslimani, poturceni Srbi.
Koje su sadasnji Muslimani lazima izbacili iz svoje istorije!
Neka im je na cast!
i ne samo to nego i ona 2 cuvena Hrvata, Ivan i Ivica
Nije Osman doceka bracku kamu generala drze
Он усташке прње не би облачио, нити клао српске жене и децу за Павелића,као што многи јесу, него би бранио Краљевину Југославију.
Neka je rahmet Osmanu, a pokoj duši Zori, zbiljskim Srbima.