Гласање Електорског колеџа: Крај приче о изборима у САД или замајац за нереде

Напета америчка предсједничка трка улази у финале: у понедељак гласа Електорски колеџ. Гласање носи извјестан политички ризик јер је атмосфера у САД наелектрисана.

Ако би у некој од савезних држава електори гласали другачије од онога што се за сада води као званични исход избора за предсједника САД, а то је да је Бајден однио побједу, сигурно је да бисмо имали нереде на улицама Америке.

Овако политиколог Александар Павић коментарише сукобе који су у суботу избили у Вашингтону, на протесту подршке председнику Трампу, између присталица десничарске групе „Поносни момци“ и левичарске Антифе, само два дана прије састанка америчких електора који треба да се изјасне о побједнику председничких избора.

Према његовим ријечима, ситуација у САД је напета због изборне неизвјесности и очигледних нерегуларности, па има потенцијала за сукобе где год се на истом мјесту нађу Трампове присталице и противници.

Ко изазива нереде?

„Оно што треба знати је да нису Трампове присталице те које изазивају нереде, већ Антифа и „Блек лајфс метер“, који су формално на страни Демократске партије. Ни они сами нису нешто одушевљени демократама, али су са њима уједињени у мржњи према Трампу и решености да промјене Америку из корена. Они су ти који изазивају насиље и то раде прилично некажњено, услед опште атмосфере која се створена у друштву. Наиме, ако се јавно залажете за исправљање неправди, а то су такозвани „ратници за социјалну правду“, полиција и судови ће према вама много блаже поступати“, примећује Павић.

Како каже, у Америци је практично уведена својеврсна „култура некажњивости“ према екстремној љевици која изазива сукобе, док су присталице Трампа или традиционалне Америке у медијима етикетирани као бијели супрематисти и фашисти, па је насиљу усмјереном против њих практично дат легитимитет,

„Поносни момци“, који су се на протесту подршке Трампу сукобили са припадницима Антифе, додаје Павић, дошли су до изражаја у последњих пар година, али нису ни изблиза тако добро организовани као Антифа или “Блек лајфс метер“.

„Њима се Трамп једном чак и обратио преко Твитера и поручио им да се уздрже од било каквих насилниих аката. Дакле, није се од њих оградио, како је то од њега тражила љевица, али их је поменуо. Они јесу група која заступа ту традиционалистичку, протрамповску политику, али нису опасност. Они за сада немају неку велику масовност нити имају финансије које има покрет „Блек лајфс метер“, који добија стотине милиона долара од корпоративне Америке, или Антифа чији су извори прихода врло нетранспарентни, али је очигледно да имају новац. Мислим да су „Поносни момци“ више извикани у тим либералним медијима, него што стварно имају неку тежину у америчком политичком животу“, напомиње политиколог.

Скоро половина Америке не вјерује да су избори били регуларни

Ипак, сматра Павић, иако скоро половина Америке не вјерује да су избори били регуларни, за сада нема индиција да би ситуација, из спорадичних сукоба, могла да прерасте у нешто више, тим прије што нема назнака да би гласање електора у понедељак могло да оспори предвиђену победу Џозефа Бајдена.

„У супротном, сигурно је да би Антифа и „Блек лајфс метер“ изашли на улице, а те демонстрације би подржали Демократска партија, Хилари Клинтон, Бајден, вјероватно и Обама. Мислим да је то дио разлога који ће спречавати републиканце да посегну за оспоравањем изборних резултата, јер је атмосфера у САД заиста наелектрисана“, закључује Александар Павић.

Подсјетимо, побједник предсједничких избора у САД не мора нужно бити кандидат који освоји највише гласова на нивоу цијеле земље, већ онај који добије најмање 270 од 538 такозваних електора. Електорски колеџ је привремена група делегата изабраних само за ту намјену, а свака од 50 савезних држава у Електорском колеџу има онолико електора колико има чланова у Конгресу САД.

Они одвојено гласају за предсједника и за потпредсједника САД. Гласови електора броје се и објављују на заједничкој сједници оба дома америчког Конгреса, 6. јануара. Кандидат који побиједи у једној савезној држави „добија“ све њене електоре, осим у Мејну и Небраски. Електоре Мејна и Небраске кандидати могу да подијеле, зависно од резултата на нивоу изборних јединица тих држава.

(Спутњик)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: