Гласовање

Пише: Мишо Вујовић 

Мало је народа који у себи носе канцерогени анимозитет према сопственим бићу као Срби. Само током двадесетог века духовна тескоба произвела је велику деобу националног ткива из чега су настале три нове нације. Десетковано становништво у два светска рата постало је лак плен комунистичким властима за рушење духовне вертикале и стварање свести, код дела нације, о националној самобитности и потреби националног осамостаљења по пројекту Коминтерне из двадесетих година прошлог века.

У општем, брижљиво планираном, хаосу разбијања комунистичке Југославије, једина победа православних Срба је њихов опстанак на простору Босне и Херцеговине односно конституисање Републуке Српске, чије постојање не само да боде очи центрима моћи, већ се условљава разним уценама Србије пре свега претњама и притисцима за признање Косова.

Последњих дана у Београду и широм Србије ствара се атмосфера линча према нашим сународницима у Републици Српској због гласања извесног броја грађана РС на недавним градским изборима у Београду. Наравно да постоје сумње да је било нерегуларности а на питање да ли су Срби из Републике Српске и у ком броју гласали на минулим парламентарним и градским изборима у Београду и у колико су њихови гласови утицали на регуларност градских избора свакако треба да одговоре надлежни органи.
На парламентарним изборима владајућа странка је са таквом разликом поразила опоненте да је победа неупитна нарочито што сви држављани Србије ма где живели имају право да гласају за избор посланика Народне скупштине Србије као и на председничким изборима.
Међутим, оно што забрињава је жигошућа осуда српског народа у Републици Српској,као реметилачког фактора од стране једног претежно анационалног, антисрпског и антидржавног, мањинског али бучног дела јавне сцене у Србији.
Такозвани другосрбијанци који са гађењем гледају на концепт, културног, духовног и политичког јединства српског народа као и њихови духовни, идеолошки и биолошки очеви не пропуштају прилику да осуде Републику Српску не либећи се да је квалификују као злочиначку творевину.
Нећу да користим тешке или адекватне квалификације за такво понашање проистекло из лукративних мотива и сервилности западним центрима моћи који не одустају од намере да Србију ослободе традиције, митова и предрасуда.
Волимо Републику Српску као мајка а не као охола маћеха.
Волимо Републику Српску као што она воли нас. Волимо Српску као Хрватска западну Босну или Херцег Босну. Као што поједини изборни туристи нису Република Српска, тако ни круг двојке није Србија. Као што ни другосрбијанци нису потомци Светог Саве већ Јосипа Броза.
Људи дисконтинуитета опседнути фрустративном мржњом и тескобом према свима и свему што носи српски префикс.
Многи од њих и данас у ормару држе инквизиторске кабанице својих очева и ђедова Ознаша – удбаша с’ мрљама крви мученика чију су имовину оробили а њих без суда и права на одбрану свирепо, голе и босе убијали по Авали, Космају и широм Србије.
Један од таквих, професор универзитета у Београду запажа да није лако бити грађанин Републике Српске, “ентитета” ког сви гледају са подозрењем а с’ обзиром на његово политички и етички “контроверзно” порекло…
У једном тренутку професор музички надахнут песмом “ Бањалуко гром у тебе пуко”, поручује:
“Бањалуко, велика си мука и Сарајеву и Београду… Размисли о томе и покушај да се промениш изнутра, пре свега за твоје добро. Сарајево и Београд ће те некако „преживети“, али ти треба да живиш с бременом невољености, кривице, изолованости. То је озбиљна траума”.
Наравно круг двојке који је протестовао због опсаде Сарајева, није дигао свој глас због бањалучких беба, масакра у Јошаници, тузланске колоне регрута ЈНА, Добровољачке улице у Сарајеву, Скелана, Братунца и многих траума ширим Републике Српске настале управо на свести да се не понове јаме, Јадовна и Јасеновци.
Ако су неки грађани Српске, свесно или не, у доброј намери или лукративно гласали на београдским изборима није то учинила цела Република Српска, чије су очи и цело биће упрте у Србију.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: