ИН4С

ИН4С портал

,,Глас Црногорца“ 1896: Српство је сачувано након 500 година најљуће патње и данас славимо бесмртне подвиге својих српских предака

А српство слави искру српске слободе, која је тињала и онда, кад је морским валом запљускивана била, која се је могла сачувати кроз петсто година најљуће патње, те данас Богу хвала - дивно сјаје и жаром загријева срца свим пријатељима српства, писало је у тексту историчара и учитеља Андрије Јовићевића, објављеног у ,,Гласу Црногорца'' 1806. године.
Srbi

Сви Срби заједно

А српство слави искру српске слободе, која је тињала и онда, кад је морским валом запљускивана била, која се је могла сачувати кроз петсто година најљуће патње, те данас Богу хвала – дивно сјаје и жаром загријева срца свим пријатељима српства, писало је у тексту историчара и учитеља Андрије Јовићевића, објављеног у ,,Гласу Црногорца“ 1806. године.

У тексту се истиче да српски народ Црне Горе слави своје непобједиво оружје – владајућу лозу Петровића и, како се додаје даље, бесмртне подвиге наших српских предака.

Са предстојећом 200.годишњицом дом Петровић Његоша слави јубилеум свог ступања на црногорски пријесто; Црногорац слави своје непобједиво оружје, непокорни мач своје владајуће лозе, слави бесмртне подвиге својих предака, крваве мегдане и љута разбојништа, објавио је цетињски лист

,,Глас Црногорца“, 1896. г.

А српство слави труд свој и својих неумрлих предака и одаје им дужну пошту и признање, закључује ,,Глас Црногорца“.

* Први број ,,Гласа Црногорца“ је штампан на Цетињу 21. априла 1873, а последњи 20. децембра 1915. године. Поновно је почео излазити јуна 1917. у Француској, а у Италији је 1922. штампан последњи, 95. број. Укупно је изашло 2374 бројева.

Прочитајте још:

Књаз Мирко војводи Пламенцу 1900: Орле стари, у моћ Срба ја вјерујем и набрајам жељно дане да млад живот жртвујем

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “,,Глас Црногорца“ 1896: Српство је сачувано након 500 година најљуће патње и данас славимо бесмртне подвиге својих српских предака

  1. Цетињани могу све ове податке да пронађу у архиву на Цетињу или Подгорици. Уместо да се ослоне на архивску грађу, они верују Аџићу и Шуковићу.

    13
    4

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy