Гледај своја посла

Не иде да у мјесецу празника тражимо длаку у јајету, и шта фали што је четрдесет два „посланика“ себе частило бонусом на рад од државног значаја, у коме су се, прије свега и у првом реду, молим лијепо, по свему истакли Луиђ Ш. (да, управо онај спекуљант) и femme-горка Март Ш., који су у посебном, назовимо га – тијелу чистилишта неподобних – црнчили предано и готово даноноћно, успут толико људи оставајући без коре хљеба, држећи да је то од државног интереса, баш оног у кога се својим новинарством заклиње и једна Ивана Шебекова.

Него, није свако Луиђ & Марта, неко је, богме, и Андрија (stand-up) Николић и Андрија (либерал) Поповић, Иван (индипендент) Брајовић и Тарзан (урбани) Милошевић, и свима њима није мрско, напротив, да на посланичку плату додају још неких четристо евра, јер, опет, како рекосмо – обављали су више него одговоран посао који је од државног значаја.

Међутим, оно што је интересантно открива се у следећем: нико, пазимо сад, нико из тзв. „грађанске“ опозиције ни да гукне о овом скандалу, свима њима, изгледа, ово дјелује сасвим нормално, изузев ДФ-а који по ко зна који пут на дјелу показује да је уз народ и да јесте производ народне воље, грађанска екипа не види у чему је проблем, водећи се, очигледно, логиком: ко не зна за себе, не зна ни за друге!

Па добро, варијабле посланицима владајуће коалиције само су још један показатељ докле сеже монтенегрински суноврат; они који из грла повикују: држ` те лопова!, и још додају како је и даље угрожена црвена независност (газда запомаже из Улциња), сваком приликом, на сваком мјесту и сваким поводом себи намичу на све стране; то је, да се не лажемо – црногорска психологија намицања! Бити уз владара, опорезивати народ, и уживати све могуће бенефиције! То је та паразитска и психоделична идеја некакве независности која је за деценију оглодала саму себе: од музејских реквизита, до нерециклираних гума на Цетињу, преко бесрамних бонуса посланицима владајуће коалиције, гдје год завириш смрад једног тоталног мрака који заудара на све стране…

Али, како не бисмо докраја мрачили, помислимо само на услове радника по дивљим градилиштима, помислимо само каква они сјајна права уживају и каква се њима блистава будућност осмјехује, ако, наравно, преживе годину пред собом, а ова иза нас броји пет страдалих радника… Посао се погоди, не заврши се прије рока, и онда се са тим радницима игра на живот и смрт.

(Кад се већ укинуо дјечији додатак и надокнада мајкама са троје и више дјеце, ред је да се барем погледа тих мрчних четрдесет и два „посланика“ који раде као црнци за једну све црвенију и бесуднију земљу!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: