Гледајући горе са Медуна: Срам злочину иде у сватове

Пише: Милисав Поповић

Прослављени српски јунаци са Медуна и Фундине Марко Миљанов и Новак Милошев, витез са Вртијељке Бајо Пивљанин, као и отац Републике Српске др Радован Караџић рођен у Црној Гори – нијесу да се са њиховим именима на оружју на далеком Новом Зеланду у џамијама убијају буле и имами, што се нажалост недавно догодило, али јесу били понос оне Црне Горе коју је Енглез лорд Алфред Тенисон називао „престолом од камена с ког узлеће горски орао“.

За разлику од те Црне Горе новoнастала – Милова и Миличина, Светова и Филипова Црна Гора нажалост са копрупцијом и вођама криминалних група у врху режима, са „трулим даскама“ у судству, национално и морално обезличена, за премијерку данашње Енглеске Терезу Меј она је и „расистичка“.

Како то расистичка?! Истина, данашњом Црном Гором управља нека нова до сад непозната мулти-култи сорта, али то не може бити раса иако томе тежи, јер нема ни своју већинску нацију, а камоли расу.

Колико год да је болан злочин на Новом Зеланду почињен оружјем на којем је писало и Марково име, толико је сраман чин који се одиграо на улазу у касарну у Маслинама у Подгорици која од недавно нажалост носи име Марка Миљанова – првог гувернера Подгорице након 450 година њеног робовања под Османлијама.

Поводом обиљежавања 20 година од почетка бомбардовања СРЈ (Црне Горе и Србије) од стране НАТО-а које је трајало пуних 78 дана и ноћи без прекида, када су породице и саборци погинулих од НАТО бомби дошли да обиђу њихово спомен-обиљежје унутар касарне у Маслинама, гвоздена врата капије за њих су била затворена! То се догодило већ трећу годину не само на улазима касарни у Подгорици и Даниловграду.

Стари Милутин Џувер дошао је са својим малим унуком од Пљеваља у Подгорицу да положи вијенац на спомен-обиљежју на којем је име и његовог сина Божа погинулог за отаџбину, али му то није дозвољено.

Узалуд је и народни посланик Славен Радуновић тражио слободу да отац додирне камен на којем је име његовог за слободу погинулог сина, али им се то није дало. Зна се да је главна команда над војним касарнама у Црној Гори у рукама злочиначког НАТО пакта. За поткомандире те команде не треба питати – налазе се у ријечима пјесника: „Свињски мисле и свињски говоре“. Налазимо их и у црном хумору – кад би их вук у шуми срио три пута би их прескочио. Тако долазимо до наравоученија – утјеху људског бола не тражимо од вола!

Родбини и поштоваоцима погинулих родољуба преостаје да њихова спомен-обиљежја из НАТО касарни пренесу на неке слободне локације ако таквих у оваквој Црној Гори има.

А за поштоваоце Марка Миљанова, нарочито за његове племенике Куче света је дужност да затраже уклањање његовог часног имена са касарне којом командују вође најкрволочније и најсрамније војске коју је човјечанство до сада имало.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: