Глумци „Чернобиља“ и стварни актери трагичног догађаја

Серија телевизије HBO „Чернобиљ“ дочекана је са великим интересовањем у Русији и другим постсовјетским републикама, где је изазвала бурне реакције. Људи пажљиво гледају сваку епизоду и одмах журе да на друштвеним мрежама размотре умjетничку врijедност, баланс митова и истине и аутентичност приказане совјетске свакодневице.

Али сви се слажу да је глумачка екипа добро одабрана.

Валериј Легасов – Џаред Харис

Хемичар, први замјеник директора Института за нуклеарну енергију „Курчатов“. Одмах после несреће послат је у Чернобиљ да учествује у отклањању последица хаварије. Он је донио одлуку да се запаљени реактор заспе смјешом бора и пијеска. Извршио је самоубиство двије године након трагедије, оставивши аудио-снимке раније непознатих детаља истраге и операције отклањања последица.

Људмила Игнатенко – Џеси Бакли

Жена ватрогасца који је гасио пожар. Била је трудна, али је ипак посјетила мужа у московској болници гдје је пребачен и била је уз њега током последњх дана његовог живота, не знајући да је то опасно. Дијете јој је умрло убрзо по рођењу. Људмила још увек живи у Кијеву. У међувремену је родила још једно, здраво дијете.

Занимљиво је да је глумица Џеси Бакли недавно играла руску аристократкињу Марију Болконску у Би-би-сијевој екранизацији „Рата и мира“.

Василиј Игнатенко – Адам Нагајтис

Људмилин муж је узео слободан дан 26. априла 1986. Планирали су да оду на пикник у природу, али је те кобне ноћи позван да гаси пожар у Чернобиљу и више се није вратио кући. Људмила је на сахрани носила мужевљеве ципеле јер нису могле да се назују на његове отекле ноге.

Борис Шчербина – Стелан Скарсгорд

Када је дошло до чернобиљске катастрофе Шчербина је био замјеник предсједника совјетске владе и у том својству је послат да учествује у отклањању последица хаварије. Он је организовао евакуацију људи из града Припјата и много других акција, од гашења пожара до деконтаминације терена.

Шчербина је у Другом светском рату руководио снадбијевањем армије путем жељезнице, да би убрзо затим направио крупан корак у каријери – постављен је за руководиоца Комунистичке партије у Сибиру, гдје му је поверена изградња брана у Иркутску и Братску, изградња читавих градова у региону и многи други задаци.

После Чернобиља је руководио и операцијом отклањања последица снажног земљотреса који је задесио Арменију 1988. Умро је 1990. године.

Анатолиј Дјатлов – Пол Ритер

Према званичној истрази и одлуци суда, замјеник главног инжењера Чернобиљске нуклеарне електране Анатолиј Дјатлов био је један од криваца за чернобиљску трагедију, јер је спроводио тестирања која нису била безбједна. Осуђен је на десет година затвора, али је ослобођен раније због радијацијског синдрома и многобројних писама бораца за људска права, међу којима је био и Андреј Сахаров. Дјатлов је умро 1995. године.

Виктор Брјуханов – Кон О’Нил

Људи који су били непосредни свједоци хаварије критикују серију зато што је Брјуханов у њој приказан једнострано, тачније речено као „мекушац“. Прави Брјуханов није схватао размјере трагедије. То је била прва нуклеарна катастрофа у совјетској историји и нико није знао шта треба да се ради. Поред тога, Брјуханов се очигледно плашио да саопшти руководству право стање у вези са трагедијом, јер би одмах остао без посла.

Заједно са Дјатловом је осуђен на десет година затвора. Сада живи у Кијеву.

Николај Фомин – Адријан Ролинс

По ријечима једног радника коју ми је био подређен, главни инжењер Фомин уопште није био „лопов“ (како је приказан у серији). Он је такође осуђен на 10 година затвора, као Дјатлов и Брјуханов. У току истраге је држан у истражном затвору, гдје је, како пишу медији, покушао да изврши самоубиство.

Он је још жив, али се не појављује у јавности. Медији су често користили један његов цитат: „Раније сам мислио да су машине најважнији дио у раду фабрике. Али изгледа да су ипак људи најважнији. Потцијенио сам њихову вриједност“.

Леонид Топунов – Роберт Емс

Овај старији инжењер за контролу реактора био је у командној соби када је прва експлозија уздрмала објекат. Управо се он успротивио наставку Дјатловљевих експеримената јер реактор није био спреман. У покушају да поново укључи доток напојне воде у реактор изложио се смртоносној дози радијације и умро неколико недеља после хаварије у једној московској болници.

Михаил Горбачов – Давид Денсик

У руским медијима је највише критике посвећено начину на који је Горбачов приказан у серији. Кажу да је приказан једнострано и гротескно. Поједини коментатори су написали да он у серији више личи на Стаљина, иако се са њим не може поредити (подсјећамо да се Чернобиљска катастрофа догодила уочи периода „гласности“, тј. слободе говора и перестројке коју је иницирао Горбачов).

Горбачов је први признао да је чернобиљска трагедија један од узрока распада СССР-а. Он је медијима рекао да ће погледати серију и изнијети своје мишљење о томе, али то још није учинио.

Извор: https://rs.rbth.com/arts/86134-glumci-serije-cernobilj-fotografije