Година превара, пљачки и празних обећања

Годину за нама обиљежило је неиспуњавање неких од кључних услова за даљи напредак Црне Горе на путу ка приступу ЕУ расвјетљавање афера „Снимак” и „Телеком”, енергична реформа судства и обавјештајно-безбједносног сектора.

Због тога су из ЕУ и најавили могућност да активирају клаузулу баланса, односно да блокирају приступне преговоре, што би био својеврсни преседан у политици проширења Уније.

Преглед најважнијих политичких догађаја из 2014. године показује да се наставља срозавање свих друштвених вриједности, расте само државни дуг.

Пад медијских слобода

Јануар 2014. обиљежио је за Црну Гору поразан индекс медијских слобода који је објавила међународна организација Репортери без граница. У њиховом извјештају је оцијењено да су новинари у Црној Гори често жртве пријетњи и физичких напада.

Црна Гора на индексу слободе медија Репортера без граница, који се сваке године објављује у јануару, заузима 114. мјесто од укупно 180 земаља. У извјештају се наводи да су Македонија, која је заузела 124. мјесто, и Црна Гора најслабије рангиране балканске земље, и да је управо страх за безбједност новинара главна карактеристима за ове двије земље.

Јануар је обиљежило и одржавање локалних избора у Улцињу, на којима је ДПС, иако је освојио највише одборничких мандата, остао без власти и отишао у опозицију. Владајућу коалицију су формирали Форца, ДП, ДСА, Грађанска листа „Перспектива” и два независна одборника.

Купци гласова на удару тужиоца

Социјалдемократска партија и Позитивна Црна Гора потписале су 20. фебруара 2014. године коалициони споразум о заједничком наступу на локалним изборима у Подгорици, који су били заказани за мај. Био је и то својеврсни искорак СДП-а у односу на ДПС осим што су годину раније отворено дјеловали против кандидатуре потпредсједника ДПС-а Филипа Вујановића за шефа државе, сада су у главном граду ушли у савез са опозиционом странком. Каснија дешавања ће показати да СДП није могао да направи коначни корак и раскине коалицију са ДПС-ом на нивоу државе.

Фебруар је остао запамћан и по отварању истраге о куповини гласова пред предсједничке изборе у Плаву. Истрага је отворена против 27 особа које су добиле по 200 еура из Центра за социјални рад да би то користили у кампањи, у корист ДПС-а. Тај новац је издат по налогу директорке Центра за социјални рад Бранке Ђукић. До краја 2014. године епилог тог случаја није био познат.

Побједа за здраво Беране

Најважнији догађај у марту 2014. године био је одржавање локалних избора у Беранама, на којима је побиједила коалиција Здраво Беране, коју су чинили ДФ и СНП. Међутим, избори су одржани у атмосфери невиђене крађе, посебно документоване материјалом који су активисти коалиције Здраво Беране одузели из штабова ДПС-а.

Документа која је објавила коалиција Здраво Беране показује да су гласови куповани за новчани износ, запослење, чак и за дрва за огрев. Активни су били и министри, функционери државних органа, а према наводима из опозиције, и чланови криминалних група. Све материјалне доказе о изборној крађи у Беранама Државно тужилаштво Црне Горе је прећутало, док полиција није ни реаговала на информације да се на дан избора у штабовима ДПС-а купују гласови.

Амбасадор ЕУ демантовао премијера

Санкције Европске уније против Русије, у априлу 2014. године, подржала је и Црна Гора, чиме је, према оцјени опозиције, Влада у Подгорици донијела још једну срамну одлуку коју ће историја осудити, и која се може мјерити са признањем једнострано проглашене независности Косова и Метохије 2008. године.

У априлу је ЕУ званично потврдила да су пакет санкција, поред Украјине, подржале Црна Гора, Албанија, Исланд и Норвешка. Влада Црне Горе је то и подржала, јавност је за то сазнала на основу саопштења из ЕУ, а не на основу информација које је дала Влада Црне Горе.

Тада је премијер Мило Ђукановић рекао да је Црна Гора имала обавезу да прати одлуке Европске уније, што је демантовао амбасдадор ЕУ у Подгорици Митја Дробнич истакавши да не постоји формална обавеза да се усклађују политичке одлуке кандидата и Уније, али да је то свакако пожељно.

Крађа гласова обиљежила мајске изборе

Мај 2014. године опет је указао на срамну праксу која се у Црној Гори понавља пред сваке изборе. А то је да се комплетан државни апарат, сви државни пројекти, ангажују у кампањи владајуће ДПС. Чак и информативне емисије једног броја медија промовишу државне званичнике који, као случајно, најважније инфраструктурне пројекте отварају непосредно пред гласање.

МАНС, који је изборе у Подгорици 23. маја детаљно пратио, документовао је бројне злоупотребе и случајеве куповине гласова. Наиме, МАНС је у вези са нерегуларностима поднио преко 130 кривичних пријава. Међутим, упркос свему, тужилаштво је и ово прећутало и засад је отворило само два поступка.

Црна Гора на мети критика из САД

У јуну су настављени постизборни преговори СДП-а и ДПС-а о формирању локалне власти у Подгорици.

Стејт департмент у јуну је објавио извјештај по коме је Црна Гора на другом нивоу по степену трафикинга људи. То значи да Влада Црне Горе не задовољава минималне стандарде у елиминисању трафикинга иако „улаже знатне напоре у том смјеру”.

Политичка криза у Подгорици

За политичку ситуацију у Црној Гори јул ће остати запамћен због формирања власти у Подгорици, односно по процесу који је донио скоро невјероватне заплете. Прво је средином јула шеф СДП-а Ранко Кривокапић објавио прекид преговора са ДПС-ом, јер нијесу жељели да нестраначка личност буде градоначелник.

Упитан да ли то значи да се отварају преговори са опозицијом, Кривокапић је рекао да „нијесу добили званичну понуду за преговоре”.

На састанку 24. јула Кривокапић и челник Позитивне Дарко Пајовић сагласили су се да у новонасталим околностима ДФ и СНП могу, ако хоће, даги мањинску подршку коалицији ЕЛП за формирање власти. Из ДФ-а и СНП-а су начелно и на то пристали, и изгледало је да је у Подгорици извјесно да ће бити формирана власт без ДПС-а, што су многи видјели као први корак у развлашћивању режима и почетку стварне демократизације Црне Горе.

Последњих дана јула група функционера Позитивне, незадовољна радом Пајовића, подноси иницијативу за његову смјену и отвара жесток сукоб унутар партије. Носилац листе ЕЛП-а Драган Богојевић одбија да прихвати мјесто градоначелника. На сједници предсједнишва СДП-а, последњег дана јула пада иницијатива за формирање мањинске власти, а формални изговор је био да нема стабилности у коалицији због дешавања у Позитивној.

Милова празна обећања

Август су обиљежила препуцавања на релацији СДП-Позитивна о даљим корацима поводом формирања власти у Подгорици, одлазак цремијера Мила Ђукановића на самит ЕУ Балкан у Берлину, као и „трансфер” четворице одборника СНП-а у Херцег Новом у редове ДПС-а.

Упркос позивима оба табора у Позитивној да СДП настави преговоре са опозицијом, Кривокапићева странка на то није хтјела да пристане. Умјесто тога, последњих дана августа постало је јасно да ће опет ући у преговоре са ДПС-ом.

С друге стране, Ђукановић се из Берлина вратио пун грандиозних најава по питању улагања и инфраструктуре, али са нејасним датумима када би то могло бити остварено.

У августу у Херцег Новом није формира већина од одборника ДПС-а и четворо бивших чланова СНП-а Зорице Гавриловић, Предрага Анђелића, Богдана Кочсгановића и Владимира Мрачевића. Пошто је СО Херцег Нови одузео мандат Кочетановићу, једино логично рјешење било је расписивање нових локалних избора, што је у септембру и озваничено.

Пошаст звана Стијеповић

На самиту НАТО-а у Велсу, одржаног почетком септембра у Кардифу, премијеру Ђукановићу је речено да од позива за чланство нема ништа, већ да се отвара „фокусирани и интензивирани дијалог” са Црном Гором. Ђукановић је рекао да је Црна Гора добила потврду са минисгарске конференције да ће, не чекајући следећи НАТО самит. уколико настави са спровођењем реформи, добити позив „негдје током” 2015. године.

Такође, септембар је донио и расплет у Подгорици. Преговарачки гимови ДПС-а и СДП-а договорили су формирање власти и градоначелник главног града гтостао је Славољуб Стијеповић, док су СДП-у припале функције замјеника градоначелника и предсједника Скупштине Главног града.

 Из ДФ-а, СНП-а и Позитивне оцијењено је да је СДП договором са ДПС-ом у Подгорици брутално преварио грађане који су већински гласали за промјене.

Ћукановић и Кривокапић су се сагласили да је потребно направити и Анекс , коалиционог споразума на државном нивоу, који, ипак, још није потписан.

У септембру, ДФ је отворио питање организације ненасилних протеста, који би довели до формирања прелазне владе и првих фер избора.

Пацке Брисела због корупције

Октобар је био у знаку извјештаја о напретку Црне Горе, који је у Бриселу објавио сада већ бивши комесар ЕУ за проширење Штефан Филе. У том документу актуелизовано је питање клаузуле баланса која, ако будс активирана, подразмијева блокаду свих поглавља у преговорима ЕУ и Црне Горе, осим поглавља 23 и 24.

Европска комисија је у извјештају констатовала одређени напредак Црне Горе у области реформе правосуђа, али је оцијењено да највећи проблем за државу представља борба против коруције, посебно она на високом нивоу.

„Природна Албанија” и прљава кампања „Информера”

У новембру, лидер Листе за Природну Албанију Кочо Данај позвао је лидера ДПС-а Мила Ђукановића и челника ПзП-а Небојшу Медојевића да Албанцима на миран начин врате територије које им припадају. Осим Данаја, поједини кругови из БиХ затражили су од Владе у Подгорици да тој држави да Суторину.

Такође, Хрватска је у својој званичној мапи приказала блокове за истраживачке и експлоатационе уговоре у нодручју Превлаке које Црна Гора сматра спорним а које је означила као свој епиконтинентални иојас. Медојевић, који је жестоко критиковао Владу због политике према Превлаци, одговорио је и Кочу Данају, тврдећи да Црна Гора не да ни педаљ територије.

Упркос више судских забрана, лист „Информер” је наставио прљаву кампању против Вање Ћаловић, коју су оштро осудиле и ЕУ, САД, УН, Савјет Европе, домаће и међународне организације и новинарска удружења.

Протести упркос диктаторском закону

Децембар је почео оставком директора АНБ-а Бора Вучинића, коју многи тумаче на различите начине, али нема сумње да је увод у друге кадровске промјене у структурама власти. На изборима у Херцег Новом, коалиција СНП, ДФ и НС, доживјела је пораз, а ДПС је остварио најбољи резултат. Ипак, прави побјединик избора је листа Избор, од које и зависи формирање власти. Оснивач Избора Душан Радовић Крушо почео је преговоре с ДПС-ом и коалицијом око СНП-а, али епилог тих разговора још није познат.

Десила се нова контроверзна подјела новца у Фонду за мањине, Црна Гора је отворила четири нова поглавља у преговорима са ЕУ, а премијер Ђукановић признао је да му је одбјегли палестински криминалац Мохамед Дахлан пријатељ и да има држављанство Црне Горе.

Из ДФ-а су најавили да ће организовати протесте против власти без обзира на нови закон о јавни окушвањима, који забрањује демонстрације на 50 метара од Владе, парламента и Уставног суда, а из опозиције га означавају као диктаторски. Фронт је загражио и формирање прелазнс владе, што виде као најбоЈви начин да Црна Гора први пут у својој историји добије истински демократску власт и крене да фази слободно друштво.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: