Годину дана рата и кинеска понуда детанта Западу

Пише: Јован Палалић, посланик у Скупштини Србије

Година дана трагичног рата у Украјни свакако је прилика да се сумирају његове ужасне последице, и да се изнова упути апел за мир.

Позиције, геополитичке, политичке, војне и економске зараћених страна су познате. Последњих дана, од Минхенске безбедносне конференције, до говора председника Путина и Бајдена, више је него јасно какву динамику рата можемо очекивати у његовој другој години.

Ни једна од зараћених страна – ни Украјина и Запад са једне, ни Русија са друге стране нису оствариле своје циљеве, и сматрају да их могу достићи ескалацијом сукоба.

Оно што посебно завређује нашу пажњу на ову годишњицу рата, јесте кинеска иницијатива за мир. Иако се у претходном периоду није убрајала у кредибилне медијаторе због своје блиске позиције руској политици, Кина се са овом мировном иницијативом враћа на велика врата у најопаснијој фази сукоба, када се већ увелико прети и нуклеарним оружјем .

Иако јој се већ спочитава кредибилитет због савезништва са Москвом ,управо такве прве реакције указују да ће се о овој иницијативи озбиљно разговарати .Свакако не у Бриселу, одакле су прве реакције и дошла, обзиром да он само следи али не креира политику у овом рату.

Принципи мира дефинисани у кинеском плану у великој мери откривају једну реалистичну и продубљену анализу досадашњих резултата рата и кинеских интереса. Овако како су постављени, они приказују Кину као једног од два несумњива центра светске моћи, који може постати привлачан многим, посебно мањим државама из различитих разлога. Кина наступа крајње реалистично, свесна руских неуспеха у рату и својих дугорочних економских интереса, који су у многоме везани за Запад. Потребе развоја земље,хомогеност запада у подршци Украјини и све мања извесност остварења руских циљева рата онако како су дефинисани пре годину дана, кроз ову мировну понуду указују на кинеску жељу за детантом са Западом.

Чврста опредељеност за принцип територијалног интегритета држава, одбијање сваке претње употребе нуклеарног наоружања и осуда и спречавање страдања цивила и цивилне инфраструктуре могли би овом кинеском иницијативом ставити руску страну у компликован положај у наставку рата. Ови принципи за мир могли би пријати ушима западних земаља и украјинској страни која га је већ поздравила, јер афирмишу Повељу Уједињених Нација у тачки која онемогућава преговарање о подели Украјине и међународној легализацији руских референдума на делу украјинске територије.

Са једне стране то је разумљиво када се узме у обзир питање Тајвана и став Кине да је он њен неотуђиви део. Са друге стране, овакав став води деескалацији кинеских односа са западом, јер ставља руску страну, као кинеског савезника у слабији преговарачки положај око њених кључних територијалних циљева рата.

Истовремено, мировни предлог Пекинга не отвара војно решење коначног статуса Тајвана.

Без политичке подршке Кине, од које све више економски зависи након увођења западних санкција, поставља се питање да ли Русија уопште више може реализовати своје ратне циљеве,од којих су свакако једни од најважнијих управо територијални?Досадашње вођење рата произвело је огромно материјално разарање Украјине и бројне цивилне жртве, да би се сада прибегло и претњи употребом нуклеарног наоружања. Кинеска мировна иницијатива управо има за циљ да овакав начин вођења рата заустави. Са друге стране ,пада у очи кинеско инсистирање на обнови и одржавању ланаца снабдевања, који су у великој мери пореметили светску трговину, и свакако постали један од фактора који утиче на успоравање кинеског економског раста.

Све су свему, очигледно је да је кинеско руководство проценило да даљи развој рата динамиком који је најављен последњих дана, не одговара њеним интересима. Кинески стратези су очигледно свесни да дугорочан конфликт са западом и у растућа енергетска и економска криза успоравају њен економски раст, што може проузроковати унутрашње тензије у држави .

А њен раст је у великој мери везан за западна тржишта али и нова, афричка, и свака турбуленција у извозу њене робе и транспортним коридорима, директно утичу на њен развој. То јест, рат и политички конфликти су поцепали свет и нарушили правила трговинске глобализације, што је у најмањем кинеском интересу. Развој је увек био главни кинески приоритет, што због одржања унутрашње стабилности њеног хетерогеног друштва и контроле социјалних и политичких процеса, што због раста међународне моћи .

Русија, као савезник није остварила очекивану брзу победу, која би Кини омогућила бољу позицију за преговарање око Тајвана и вероватно је у Пекингу процењено да у таквим околностима у којим се налази њен савезник у Украјни, статус кво Тајвана представља једину реалност.

Остаје да се види како ће Америка реаговати на ову кинеску понуду, пре свега какав ће бити кинески став око испоруке оружја Москви .

Али се отвара и важно питање какви ће бити даљи руски планови у овом рату. Јер, ако остане без Кине, као последњег великог савезника, питање је шта Русија реално може учинити у Украјни. Кина јој је овом иницијативом ставила у изглед преговарање о укидању санкција, и мање више то је све што јој нуди .

Овај документ Пекинга је констатација огромног дизбаланса у моћи између Кине и Русије, као последице године дана украјинског рата и руских војних неуспеха. Сва упозорења из Европе која су указивала да ће Русија бити гурнута у кинеске руке, оваквим мировним планом Пекинга су се обистинила .

Рука реалне кинеске моћи могла би да дође до Карпата.

Две некада највеће државе бившег Совјетског Савеза, дубоко историјски повезане, сада ће постати предмет преговарања две преостале велике силе.

Остаје да се види да ли ће Вашингтон прихватити ову кинеску понуду детанта. Свакако би било погрешно одбити је у некаквој нереалној еуфорији да је она плод слабости кинеске позиције и неуспеха њеног руског савезника.

Тренутни успеси могу да створе опасне илузије о поседовању снаге веће него што она истински јесте. То за државе и процене реализације њених интереса може бити погубно. Посебно ако се мисли да је потпуно војни пораз супротне стране, која је уз то и нуклеарна сила, могућ.

Сви су свесни, и у Вашингтону и у Пекингу да би ово био само један предах у великом одмеравању за светску моћ.

Уосталом, то смо већ виђали током хладног рата.

Али најпогубније од свега би било, и неопростиво и за сваку осуду ако брутална борба за моћ спречи шансу да престане овај ужасни рат.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: