Годишњица напуштања косовских институција: Куртијев терор над Србима остаје „невидљив“ за Запад

Годину дана по напуштању свих косовских институција, терор над Србима и даље је „невидљив“ за тзв. међународну заједницу зато што га не доживљавају као суштински проблем него као успутну непријатност на путу да Косово постане самостална држава, каже за Спутњик политички аналитичар Дејан Вук Станковић.
Кад би постојала озбиљна решеност колективног Запада да се елиминише озбиљна дискриминација Срба и да се што је више могуће смањи насиље, то би било и урађено, сматра Станковић.

Запад дао Куртију зелено светло за терор над Србима

Очигледно је прећутно дато зелено светло да се политиком терора притискају Срби да постану што адаптибилнији на чињеницу независности Косова и да истовремено држава Србија свесна ограничења своје међународне позиције полако еволуира у правцу прихватања онога што се сада отворено зове дефакто признање Косова, додаје Станковић за Спутњик.
„Положај Срба са Косова је негде условљен просто вољом великих европских сила и САД да се прихвати независност Косова и то делује као нека врста константе у њиховој политици. С друге стране, пошто је за државу Србију и Србе на терену неприхватљива независност Косова, тај отпор исказан кроз тај симболички гест има перспективу да траје. И заиста, све оно што су били разлози за излазак из институција још увек постоји. Ти разлози су, без обзира што трају годину дана и даље актуелни.“

Сигурно је да неки будући планови који подразумевају повратак Срба у косовске институције, пре свега кроз изборе у четири општине са српском већином, изазивају неку врсту подозрења, па чак и стрепње код Срба на Косову и Метохији, а то је Куртију и постављено као услов од стране западних дипломата, подсећа Станковић.

Куртијева „Олуја“ у више наставака и сезона

Према његовим речима, Курти је у последњих годину дана интензивирао терор над Србима зато што је видео да то пролази некажњено.
„Његова намера је етнички чисто Косово и пут до те намере повезан је са тихом репресијом која некада има и експлицитне манифестације и, у суштини, подсећа на операцију ‘Олуја’ коју су спроводили Хрвати 1995. С тим што ово није масован и масиван оружани напад него је реч о ‘Олуји’ која је у епизодама и има више сезона. На сцени је очигледно политика етничког чишћења која је добила неке своје појавне облике и има ту снажну репресивно-пропагандну димензију коју лансирају албански политичари њихови пропагандни медији“, закључио је Станковић.
На састанку политичких и институционалних представника Срба на Косову 5. новембра 2022. одлучено је да напусте скупштину, владу, четири општине на северу, правосудне органе, полицију и администрацију.
Та одлука, како је тада речено, биће на снази док Приштина не почне да поштује споразуме и право, док не повуче одлуку о регистарским таблицама и формира Заједницу српских општина у складу са Првим бриселским споразумом и свим другим споразумима који су по овом питању закључени у оквиру дијалога.
Под изговором да је неопходно да осигура безбедност на северу, Влада Косова је средином прошлог децембра на север послала неколико стотина полицајца са југа у пратњи оклопних возила, а хапшења, малтретирања и живот са дугим цевима пред очима постају свакодневица Срба.
Од 5. новембра 2022. до данас Канцеларија за Косово и Метохију евидентирала је 195 етнички мотивисаних инцидената на Косову, а међу најшокантнијим је рањавање српских дечака Стефана и Милоша Стојановића у Готовуши док су носили бадњак 6. јануара, преноси „Косово онлајн“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: