НАТО бомбардовања РТС-а: Злочин без казне и послије двије деценије
1 min read
НАТО бомбе на зграду РТС-а
Данас се навршава 20 година од НАТО бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије, када је погинуло 16 радника РТС-а.
То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
-Двадесет година од бомбардовања зграде РТС и погибије 16 запослених за тај злочин нико није одговарао. Наша је обавеза да наставимо да истражујемо и тражимо одговорности оних који су одобрили тај напад, рекао је за предсједник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић.
Пошту страдалим радницима код споменика „Зашто?“ и ове године су одали представници РТС-а, новинских удружења, колеге и породице погинулих.
Након минута ћутања, у име Радио-телевизије Србије вијенце су положили директор РТС-а Драган Бујошевић и предсједник Управног одбора РТС-а Владимир Вулетић, као и породице убијених радника.
Мирослав Медић, брат убијеног Синише, обратио се окупљенима запитавши – Зашто?
„Зашто нико од НАТО земаља које су извршиле агресију, без одобрења Савета безбедности УН није одговарао за тај злочин? Зашто и коме је било потребно да своје животе у овој згради изгуби 16 невиних људи? Зашто о њима нико осим породица није бринуо? Зашто они који су то морали и чија је то била обавеза ништа нису учинили да их заштите„, упитао је Мирослав Медић.
Погинули су Јелица Мунитлак (28), шминкер, Ксенија Банковић (28), видео-миксер, Дарко Стоименовски (26), техничар у размени, Небојша Стојановић (27), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (31), електричар, Александар Делетић (31), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (34), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милан Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.
Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“ је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије.
Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.
Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић је, у Београду 2002. године, осуђен на 10 година затвора, с образложењем да није поштовао наређење тадашње Савезне владе и људе и технику измјестио из објеката РТС-а у Абердаревој и у Хиландарској улици.
У знак сјећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик „Зашто?“, којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.
У Кошутњаку је отворен спомен-парк „Да се не заборави“, у коме је засађено 16 стабала пирамидалног граба, по једно за сваког настрадалог радника.
Напади НАТО снага СРЈ, почели су 24. марта 1999. године и у њима је током 79 дана бомбардовања најмање 2 500 особа погинуло, а рањено и повријеђено више од 12 500 људи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bilo je zaista mučno sinoć gledati „OKO“ na RTS-u. Naime, američki novinar Džeremi Skejhil je vrlo pošteno, srčano, ljudski, iskreno, istinito i sa puno savjesti govorio o bombardovanju RTS-a i pogibiji 16 zaposlenih, govoreći da je to najgori ratni zločin. Ovog časnog Amerikanca je intervjuisao bezlični, bljutavi, licemjerni, „žuti“, „drugosrbijanski“ nazovinovinar Zoran Stanojević. Iako je beskičmenjaku poput Stanojevića teško „čitati“ facijalnu ekspresiju, vidjelo se da se on ne slaže sa hrabrim Amerikancem, da želi da zaštiti NATO pakt, da želi okriviti Srbe, da mu je nelagodno od razorne istine koju jedan pravi novinar iznosi jednom bijednom piskaralu poput njega. Iskoristio je priliku da izrazi svoje „divljenje“ prema bračnom paru Klinton, Obami, Vesli Klarku i Medlin Olbrajt i svoje gnušanje prema Trampu, ali ga je američki novinar svojim istinoljubivim odgovorima „razbio u paramparčad“. Zaista je jadno i bijedno kakav antisrpski šljam sve radi na RTS-u.