Годишњица почетка Првог свјетског рата
1 min read
На данашњи дан прије 102 године започео је Први свјетски рат, мјесец дана након атентата у Сарајеву, у којем су убијени престолонаследник надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга.
Аустро-Угарска је тог 28. јула 2014. године објавила рат Србији, а тиме је, како ће се испоставити, почео и Први свјетски рат.
Објава рата упућена је Београду у преподневним сатима, обичном телеграфском поштом.
Телеграм је садржао три реченице.
У првој је стајало да влада Србије није „на задовољавајући начин одговорила на ноту“ из Беча, достављену 23. јула, односно на ултиматум.
Потом је слиједио став да је отуда Аустро-Угарска „принуђена да се ослони на силу оружја“.
А трећа, последња реченица гласила је: „Аустроугарска сматра да се од овог тренутка налази у рату са Србијом„.
Сјутрадан је Франц Јозеф, цар Аустрије и краљ Угарске, објавио ратни проглас „народима“ његове земље, у којем је стајало да је приморан „да се лати мача у циљу одбране части“, те да је „царско-краљевска влада настојала да на миран начин ријеши спор“, али без успјеха и то туђом кривицом.
Власти у Бечу су атентат у Сарајеву искористиле као изговор да крену у обрачун са Србијом, увјерене да ће Србија бити брзо поражена, те да ће то бити „мали рат“ који ће врло брзо бити окончан успјехом.
Отуда је текст ноте односно ултиматума који је барон Гизл предао влади Србије 23. јула био срочен тако да се подразумијевалао да је готово немогуће да иједна суверена земља оно што је у њему тражено прихвати.
Циљ је, сасвим извесно, био да он буде одбијен, о чему свједочи и чињеница да је барон Гизл, када му је 25. јула Никола Пашић предао изузетно помирљив одговор српске владе, одмах одговорио да он „није задовољавајући“.
Услиједило је и званично писмо аустријског посланика српском министарству иностраних дела истоветне садржине, а особље посланства и сам барон Гизл су убрзо потом исте вечери напустили територију Краљевине Србије.
Одлуци владе у Бечу да ступи у рат претходила је подршка Немачке, тако што је 7. јула на министарском заседању у Бечу одлучено да се Србији упути нота чија ће садржина бити неприхватљива, а што је разрађено потом на састанку у Бад Ишлу.
Процјена Берлина и Беча је била да ће њима успјети да муњевито изврше мобилизацију и концентрацију снага, прије Француза, а поготово Руса.
Намјера је била да се муњевитим продором преко Белгије, сломи Француска.
Њемци су вјеровали да ће се поновити сценарио из француско-пруског рата 1870/71. када је Француска страховито поражена. Тек потом намјеравали су да се све снаге усмјере према Русији.
Дан након објаве рата, 29. јула, регент Александар Карађорђевић објавио је проглас народу:
„На нашу Србију насрнуло је велико зло. Аустроугарска нам је објавила рат. Ја сам принуђен позвати све моје драге и храбре Србе под српску тробојку…“
Тог 29. јула, руски цар Николај Други објавио је дјелимичну мобилизацију, стављајући до знања да Србију неће препустити на милост и немилост. Сутрадан, 30. јула, Њемачка је увела општу мобилизацију, а 1. августа објавила је рат Русији.
Већ 2. августа Њемачка је напала Луксембург, а 3. августа објавила је рат и Француској.
Пошто је Белгија одбила њемачки захтев за прелазак преко њене територије, Њемачка је 4. августа објавила рат и Белгији, а одмах потом Британија је, због њемачког непоштовања неутралности Белгије, 4. августа 1914. објавила рат Берлину.
Tако је започео Велики рат, касније назван Први свјетски рат.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
Година 1914
28. јун: Убиство надвојводе и
аустријског наследника престола
Франца-Фердинанда Аустријског
у Сарајеву.
28. јул: Аустроугарска објављује
рат Србији.
1. август: Немачка објављује рат
Русији.
3. август: Немачка објављује рат
Француској.
Август: Немци освајају Белгију и
север Француске (француско
повлачење).
4. август: Енглеска објављује рат
Немачкој.
Август-децембар: Аустријски
порази у Србији.
23. август: Јапан објављује рат
Немачкој.
26. август: Немци код Таненберга заустављају руске офанзиве у Источној Прусији.
3. септембар: У Галицији, Руси
заузимају Лавов. Присиљавају
Аустроугаре да се повуку на
Карпате. Источни фронт се у
новембру стабилизује од Њемена
до Карпата.
6-13. септембар: Битка на Марни
у којој Жофр зауставља немачку инвазију.
Септембар-новембар: Након трке
ка мору двеју армија и борбе
прса у прса у Фландрији, долази
до стабилизације Западног
фронта од Северног мора до
Швајцарске. Покретно ратовање се претвара у рат исцрпљивања
(рововски рат), који се наставља
и следеће године.
29. октобар: Турска улази у рат на страни Централних сила.
Новембар-децембар: Британци
се искрцавају у Персијском
заливу.
Година 1915
Фебруар-септембар: Немачке
офанзиве у Источној Пруској и
Пољској присиљавају Русе да се
повуку на линију од Риге до
румунске границе.
Фебруар-септембар: Сви
француски напади (у Шампањи, у
Артоау) завршавају се
неуспехом.
Април: Немци по први пут
употребљавају гас (хлор) на Западном фронту.
Април 1915-јануар 1916: Неуспех
француско-британске
експедиције у Дарданелима.
23. мај: Италија објављује рат
Аустроугарској након што је
раскинула Тројни савез.
Јули: Италијанске офанзиве у
Трентину и Карсту.
Јули: Британци заузимају
немачки југозапад Африке.
5. октобар: Бугарска објављује
рат Савезницима.
Октобар-новембар: Бугари и
Немци освајају Србију.
27. октобар: Французи се
искрцавају у Солуну.
Година 1916
Јануар: Савезници заузимају
Камерун.
Фебруар-март: Руси нападају у
Јерменији.
21. фебруар-децембар: У бици
код Вердена, француска армија
победнички одолева Немцима.
31. мај: Поморска енглеско-
немачка битка код Јитланда.
Јуни-август: Руске трупе
Брусилова побеђују у Галицији и
у Буковини.
Јули-август: Савезничка офанзива
на Соми.
Септембар: Офанзива Савезника против бугарске војске у
Македонији.
Октобар-децембар: Немци
заузимају Румунију.
Година 1917
Март-новембар: Руска
револуција.
11. март: Британци потискују турску армију и заузимају Багдад.
2. април: САД улазе у рат, након
масовне немачке подморничке
офанзиве.
16. април: Неуспех офанзиве
Нивела код Шемен де Дама
изазива веома озбиљну кризу у
француској армији. Петен је
наименован за генералисимуса
(мај). Он са успехом организује француске нападе пред
Верденом (август).
Јун-новембар: Британска
офанзива у Фландрији и
Камбреу.
Јули-септембар: Немци окупирају
Буковину.
3. септембар: Немци заузимају
Ригу.
24. октобар: Италијански пораз
код Кобарида.
Новембар: У Француској,
политичка и морална криза
доводи до формирања
Клемансоове владе.
9. децембар: Британци заузимају
Јерусалим.
15. децембар: Руско-немачко
примирје.
Година 1918
21. март-15. јули: Немачке
офанзиве у Пикардији, на Марни,
у Шампањи.
26. март: Савезници формирају
јединствену команду именујући
Фоша за главног заповедника и
преузимају иницијативу на свим
фронтовима.
18. јули-септембар: Француске
контраофанзиве у Шампањи,
Пикардији и Мези ка мору
приморавају Немце да се
повлаче ка Гану, Камбреу и
Седану.
Септембар: Франш д’Епере
прелази у офанзиву у
Македонији (15. септембар).
Присиљава Бугарску да затражи
примирје (29. септембар).
Аустроугарска се распада.
Септембар-октобар: Британци
заузимају Бејрут, Дамаск, Алеп и
присиљавају Турску да потпише
примирје у Мудросу (30.
октобар).
24. октобар: Италијанска победа
код Виторија Венета.
3. новембар: Италијани
присиљавају Аустрију да
потпише примирје у Падови.
11. новембар: Потписано
примирје између Савезника и
Немачке.