Годишњица рођења Његошa: Имао се рашта и родити
1 min readПетар II Петровић Његош, за живота познат као владика Раде, пјесник, епископ и владар рођен је на данашњи дан 1813. године.
Ударио је темеље модерне црногорске државе успостављањем органа власти Сената, Гвардије и Перјаника и увођењем плаћања пореза. Његош се сматра и једним од највећих српских пјесника. Његово најутицајније пјесничко дјело је „Горски вијенац“, објављено 1847. године, а ту су и „Луча Микрозма“ и „Лажни цар Шћепан Мали“.
На крштењу добио је име Радивоје под којим је у народу био познат и касније као владика Раде. По завладичењу потписивао се само својим калуђерским именом Петар и презименом Петровић: владика Петар Петровић. Међутим, у народу није био познат као владика Петар него управо као владика Раде.
Раде је дјетињство провео у Његушима. Владика Петар први, његов стриц, узео га је к себи 1825. године у Цетињски манастир да га школује монах Мисаил Светковић и владичин секретар Јаков Цек. Ту је Раде написао своје прве пјесме да забавља локалне главаре и свештенике. Средином те године, Раде је био послат у манастир Топлу код Херцег Новог, гдје га је старешина манастира Јосип Троповић предавао италијански, математику, црквено пјевање, псалтир и друге предмете. Његош је често посјећивао службе у оближњем манастиру Савина. У Топли је остао до краја 1826. године када се вратио на Цетиње.
Стриц је, раније, за насљедника спремао Ђорђија Савова, Његошевог брата од стрица, који се школовао у Русији, али је овај више волио војску и официрски позив. Традиција је, међутим, била да владар Црне Горе буде владика, па се и млади Његош спремао за тај позив. Владика Петар га је за свог насљедника прогласио 20. јануара 1827. године. Желио је да и Рада пошаље у Русију, али није имао новца да плати школовање, па га је сам учио италијански, руски, њемачки, енглески и француски језик. Такође му је омогућио приступ његовој богатој библиотеци, а послије му је стриц довео за учитеља Симу Милутиновића Сарајлију који је предавао историју, књижевност и филозофију.
Након стричеве смрти, 1831. године, Његош се закалуђерио врло млад и примио управу над Црном Гором. Петар први је у тестаменту одредио Рада за свог насљедника. Међутим, то право је оспоравао гувернадур Вуколај Радоњић, који је сматрао да он треба да буде једини владар Црне Горе. Радоњић је тајно одржавао везе са Аустријом. Када је то откривено, црногорски главари су осудили Радоњића на смрт, али је Петар други преиначио казну у прогонство и укидање звања гувернадурства у Црној Гори.
Године 1833, путовао је у Петроград, гдје је завладичен.
Његош је био поглавар у Црној Гори, у којој је била јака национална свијест и патријархални морал, али у којој је владала домаћа анархија, племенска суревњивост и крвна освета. Кад је дошао на власт, он је одмах почео да уводи ред и модернизује друштво и државу. Подизао је школе, оснивао судове, правио путеве, узимао поступно сву власт у своје руке и увео порез. У културно заосталој средини то је ишло тешко и то је морало бољети овог великога родољуба, који је свом душом био предан народу.
Владика се у прољеће 1850. године разболио од грудне болести којој је узалуд тражио изљечење у Италији и од које је и преминуо 10. октобра 1851. на Цетињу. Сахрањен на у капели на Ловћену, коју су прво порушили Аустроугари, а обновио је краљ Александар Карађорђевић, да би комунистичке власти поново оскрнавиле његов гроб и подигле маузолеј.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
A ustvari nijesu oni u problemu, vec mi!
Trucaju raznorazni Komleni, a neki im medju nama uceno odgovoraju!
Kako ce oni odmah da se poprave i razaberu : sta je narod, a sta nacija!? Sta je vjerska, konfesionalna zajednica. Sta cemu predhodi, sta su kljucni vektori interakcije narodonosnog, vjerskog i nacionalnog.
Kako u polju nauke postoji ozbiljno sporenje o prirodi i karakteru jednojezicnih zajednica!
Jos i sasvim nove percepcije, skoro nasilno uvedene u nauku, kao posljedica modernih, juce procesa “ taljenja naroda „- da se da i teorijski obol novonastalim nacijama u procesu jednacenja razlicitog u nacionalnom, tradicijskom, socijalnom, ekonomskom i svakom drugom smislu!
Kako svaka nova, politikom koordinirana, tako i ova“ teorija nacija “ ima ozbiljan i nepremostiv problem sa naucnim nasledjem starim vise od dva milenija!
… I onda dodje nekakav Komlen da u caskanju sa neistomisljenicima, sto je dobro i pozeljno, bez da trepne, javno iznese epohalno naucno otkrice, e su Srbi zapravo cudesan “ confesionim „, recju sinonim, za vjersku pripadnost siroke skupine naroda na Balkanu!?
Zadivio me!
Da je samo jednu, jednu jedinu ranosrednjevekovnu ispravu procitao, nikad ovakvu glupost ni u snu ne bi izgovorio!
Da nista drugo procitao nije. Da je elementarno pazljiv na casovima osnovackim bio!
… Jos i ta odvratna dukljeska arogancija cobanina!
Kako je moja poslednja s njim : SRBI SU NAJSTARIJI NAROD NA SVIJETU!
Eto, spustio se i ja. Najvise sto sam mogao, iz podruma mu zadnje rijetke otpisao, sav predan da se bolje razumijemo.
Sve da smo i mladi, mi ti zivi nijesmo, moj Perivoje.
Lako je Njemu bez nas!
Lakse Njemu, nego nama bez Njega, koga zasluzili nijesmo.
On se nama samo desio, i nista vise.
Rodio na pogresnom mjestu, malenu mjestu za svu nasu tugu.
Rasprava o necemu, o bilo cemu, sa nerazumnima i neznavenim, ne govori samo o njima, vec i o nama, sto hocemo pameti da ih privedemo, kako to nije moguce. Besmisleno je!
Kakvi smo, svi mi kakvi smo, nijesam vise siguran da se imao rasta roditi – da mu mi ovakvi sljedujemo!?
A da je ziv, ziv je – mrtav nije!
… Tuzan i usamljen.
Sam na svijetu cijelom … Pored nas zivijeh – taman kao da nijesmo!
Zalud pisao, Knjigu nam svoju odavna iz ruku otjeo da je neskrnavimo.
Pa se sade kaje sto je bacio bisere pred …
@Komlen
Али, господине Комлене, свет се враћа уназад, баш зато што је тако мало људи нешто научило из историје. Не можемо замерати људима што се изјашњавају овако или онако, али ни нама се нема замерати што сагледавамо узроке и последице тога.
На исти начин бих могао да вам одговорим: све те крупне речи (развој генетике и сл.) служе само да замагле истину. Људи су престали да верују у појам заветне нације, поверовали у генетику и онда постали расисти и још затуцанији крволоци од њихових прађедова. То је исто превазиђена прича, али она се данас навраћа, зато што генетика нема систем вредности којим би се руководила.
Политичке нације ствар будућности? Осврните се око себе, господине Комлене. У то више не верују ни нације које су створиле појам „политичке нације“ (Французи и Американци) , а камо ли је Црногорцима бесмислено представљати као ствар будућности нешто што их је у политичком смислу вратило на рушевине Дукље. То је за мене деградација свести о нацији, а не напредак.
Не разумем тај манир да се за ствар будућности проглашава оно што се једва и у нашем времену одржава, а као застарело нешто што је успело да одоли толиким искушењима.
Православље се није звало „православљем“ ни у осмом веку, па је ипак то било. Није се звало „православљем“, зато што није било „инославља“ (Римокатолицизма, протестантизма…) спрам којег би се као такво одредило.
Србин и Православац нису и не могу бити исто, зато што је Православље много шири појам и оно у себе укључује и Српство, као што Српство у себе укључује и Црногорство. Немају сви православци крсне славе и развијену племенску свест, као Срби из Црне Горе и Херцеговине, не поштују сви Св. Саву и Св. кнеза Лазара до те мере и с таквим нивоом идентификације, немају сви на такав начин христијанизовану десетерачку поезију…
То је православље „српског стила и искуства“, ствари које се не могу потрети политичким декретима или деловањем ове и оне власти. Одступањем од тога, Црна Гора напросто одступа од себе и не треба нам много бољих примера за погубност тога од онога што већ гледамо и слушамо сваки дан.
Тешко је, може бити и немогуће, метафизичарима који једнако јалово и навикно стоје на магијском искуству, без свести и духовног искуства те сећања на духовно искуство, објаснити дубину и висину духовног доживљаја Истине битија и суштог, Истине која своју пуноћу и виши (једини) смисао има само у Лучи коју Божанствена Литургија распламсава, где се трагедијски и мистеријски при(че)суствује целомудрености, восхићењу и безазленој ( она голубија безазленост која у Богочовеку вазда побеђује мудрост змије која јесте нужност навике и страсти, саме метафизичке узалудности површне спознаје која не зна за Спасење) надбитијској Истини и Добру ЉУБАВИ, ЉУБАВИ Живог Господа и Вере Живе…(АГАПИ која Ерос, носталгијски и чежњиви, али не и стваралачки, само је АГАПИ стваралачки као одговор Творцу на позив да Му се Слободно радујемо и усхићујемо, издиже из САМОИСТОВЕТНОСТИ постојања, осмишљава га и благосиља Христоликошћу чудесном која у срцу Лучом гори и трепери). Мој наклон и искрено задовољство и радост ради Ваших лековитих коментара, господине Дујовићу!
G-dine Dujoviću, „novocrnogorci“ (Dukljani), „novomakedonci“ (tzv.“antički“) i „novoalbanci“ (tačnije:“velikoalbanci“) su jedini u Evropi koji žele nasilno stvoriti svoje vještačke nacije tako što će sve ostale narode i vjere koje žive unutar njihovih granica nasilno asimilirati i napraviti nekakvu njihovu naopaku verziju američkog „melting pot-a“!
Наравно, на овој планети само Православцима одговара да се Православље тако назива. Нико други не доживљава Православље православним.
У Црној Гори Православље и Српство једно су. То је квалитет више, а не квалитет мање црногорског Српства. То Дукљани и пост-југословенски ретро-Црногорци не могу да схвате.
Sve te velike istine i velike riječi samo služe da zamagle istinu. Na dinarskom prostoru od Istre do CG i Šumadije živi jedan isti narod koji je mješavina Ilira (u srednjem vijeku poznatih kao Vlasi), Tračana i Slovena. Oni su uvijek znali da su isti narod, živjeli su u različitim carstvima a dijelili su se samo po vjeri na srbe, muhamedance i rimokatolike. Srbi su bili samo vjera jer riječ “pravoslavna“ nije postojala i nije bila u upotrebi. Kad Petrovići “srbuju“ oni pričaju samo o vjeri a ne o narodu ili naciji. Razvoj genetike poslednjih 15 god. bacio je u smeće mnoge naše istoričare i njihovu nauku.
Ne postoje 2 ili 3 vrste nacija. Na našem prostoru nacije nastaju sa formiranjem država u drugoj polovini 19. vijeka. Muslimanska nacija, danas Bošnjačka, je nastala kasnije, posle 2. sv. rata. Svaka nacija je politička kategorija, nije to moje mišljenje nego to smatraju društvene nauke koje se bave tom problematikom. A potpuno se slažemo da su u CG pravoslavlje i srpstvo ista stvar, do 19. vijeka se zvalo srpstvo a od tada se zove pravoslavlje.
Ali sva ova priča je zastarjela. Danas smo demokratsko društvo i svako može da se izjašnjava kako god želi. Glupo je nekome zamjerati što je crnogorac, musliman ili bilo šta drugo, jer i ovi koji tvrde da su to sve srbi ustvari nemaju pojma o čemu pričaju. Sve su to političke zloupotrebe i odjeci nekih političkih projekata koji sežu do 19. vijeka. Napokon, danas se ljudi u modernom svijetu izjašnjavaju samo po državljanstvu tako da moj drug iz Bijelog Polja koji ima njemačko državljanstvo s punim pravom kaže da je Njemac. To je savremeno shvatanje i svi koji misle da će se svijet vraćati unazad grdno se varaju i nijesu ništa naučili iz istorije.
Комлене, постоје заветне нације и политичке нације и још неколико других типова нације… Нација о којој ви говорите је најплићи могући доживљај нације, који, тачно је, настаје тек у 19. веку, али то уопште није похвално, поред тога што је и веома кратког века.
То што су Срби по дефиницији „заветна“ нација, те не могу да опстану без вере, то само може да онтолошки продуби наш доживљај нације и учини саму нацију трајнијом. Ако би Срби из Србије и могли, захваљујући идејама Доситеја или Јована Скерлића, и да опстану национално без „заветне“ идеје, Срби из Црне Горе не могу никако, јер они немају никаквих (барем не афирмативних) грађанских традиција. Садашња црногорска власт доста помаже у томе, пошто она добрано показује како изгледа кад Црногорци почну да се доживљавају политичком нацијом. Ово је сама декаденција те замисли.
Нема потребе да се саблажњавате над људима који имају осам разреда школе, сигуран сам да их је ваш ђед имао мање, а прађед и ниједан, као уосталом и моји, због тога су имали здравије и мање апстрактне погледе на нацију. Камо лепе среће да нас и данас васпитавају крсне славе и култура сећања, знали бисмо куда идемо.
Све нације, старије или млађе, имају потребу да се враћају својим заветним идејама, и Енглези су до скора говорили да је Енглеска „бела, англо-саксонска и протестантска“ , а на улицама Париза већ многи Французи кличу – „Католичка Француска, уи, уи, уи!“ Ваш доживљај нације већ је и у Њујорку out of date, рекао бих.
Не разумем, стварно, ово хватање за ситнице, о којима сигурно ни Његош није размишљао, већ је прихватао као датост.
Шта значи „грко-византинци“. Чини ми се да је то плеоназам, с обзиром да су римокатолички кругови оба израза (Грк и Византинац) користили да назначе провинцијски карактер вере која долази од Другог Рима (Цариграда) .
Шта значи да Његош никад није поменуо реч „Православље“? Православље је још од пада Цариграда на Балкану у сталној друштвено-политичкој кризи. То је његова мученичка улога. Нико вероватно није ни користио тај назив, јер су га Турци сматрали субверзивним (анти-државним) , а Аустријанци и Млеци опасним по своју културу. Опет, Православље је искористило стварање националних (пост-револуционарних) држава, да би се уједињавало, али далеко од тога да се и у тим државама (до дана данашњег) осећа своје на своме.
Вук Караџић, као аустријски грађанин, такође говори о Православљу у Црној Гори као „српском огранку грчкога закона“. То треба да схвате они који „претедндују да разумеју Његоша“, а враћају се на политичке оквире, који се ни самом Његошу нису свидели, али је био принуђен да у њима живи.
Patološka mržnja tzv. „Dukljana“ prema Njegošu može se mjeriti samo sa onom koju je imao od ovdašnjih Turaka, preciznije poturica koji su mu tokom njegovog kratkog života pravili brojne probleme! Dovoljno je samo pročitati one gadosti koje je o Njegošu izrekao „bijesni dukljanski pas“ i ovdašnji „portparol ISIL-a“ Nikolaidis!
ne razumijem zasto in4s dozvoljava dukljanskim psima da komentarisu velikog Njegosa.
ako se za Njegosa ne zna da je bio SRBIN, onda srpstvo nikad nije postojalo niti ce ikad.
Komlene, po tvome ispade da Njegos nije bio vladika u Pravoslavnoj Crkvi. U kakvoj je to Crkvi bio vladika? U Mirasevoj, policijskoj? Valjda je jasno zasto je zavladicen u Petrogradu. Pod cijom su drzavnom upravom bili tada Pec i Karlovci?
Ovi montenegrinski mrsimudi dosadise i Bogu i narodu!
Sintagma „Grko-Vizantinci“ za sav kulturan svijet od Los Anđelesa do Vladivostoka nema pežorativni karakter, osim za ustaše, islamske fanatike sa Balkana i dukljanske neonaciste!
Године 1833, путовао је у Петроград, гдје је завладичен.
Ovo je kljucno. Dakle, u Petrograd, a ne u Karlovce, ili Pec, koji je, u to vrijeme, bio pod upravom grko-vizantinaca.
Какве то има везе? Зар не написа он у једном писму, мислим српском књазу, да му је дочекати да он столује у Пећи, а српски књаз у Призрену.
Bez Njegosa nema Crne Gore.
MI – NEMAMO SU ČIM IZAĆ PRED NJEGOŠA
ЊЕГОШ ЈЕ И ДАНС МЛАД И ЖИВ!!! А МИ?
Нема њему мјеста у десетогодишњој ( малољетној ) Црној Гори. Ови , што крадом, а наочиглед свих, протурају незаконито латиницу, одрекоше се под окриљем “мрака“ једине двије традиционалне вриједности : писма и вјере, а самим тим и Његоша. Његош, Ћирилица и Православље су омражени у новосклепаној Црној Гори. У њој све почиње од 2006. Нове вриједности су: нато, латиница и атеизам. Колико ће трајати нови, лажни темељи и колико ће бити погубне последице није тешко замислити.
Pošto pretenduješ da razumiješ Njegoša, imam jedno pitanje za tebe: ne mogu se sjetiti baš svakog Njegoševog stiha, ali se ne sjećam da sam u nekoj njegovoj knjizi vidio riječ “pravoslavna“, “pravoslavlje“ ili sl. Kako je moguće da poglavar jedne crkve,vladar koji je imao toliko problema jer mu je narod prelazio u islam, ni na jednom mjestu ne pominje svoju vjeru?
Komlene, dobro si se javio jer si se prepoznao. Kaži ti koje je Njegoš vjere, ako možeš prevaliti preko usta ? Je li tvoja vjera Njegoševa? Je li tvoje pismo ćirilica ?
Pravoslavlje je sirok pojam.U svakoj drugoj rijeci mu je SRPSTVO ili SRBIN to je vjera.Narodnost je Crnogorska a pravoslavac moze biti i Rus i Srbijanac i Bugar i Grk to ja pravilan odgovor koi ste trazili.
Veoma si blizu. U Njegoševim djelima nigdje nema riječi “pravoslavo“ jer ta riječ nije postojala, nije bila u upotrebi. Naravno da on stalno govori o vjeri. Srbin, srpstvo nije nikada bila nacija nego vjera. Uostalom, nacije su nastale tek u 19. vijeku.
Kad bi neko pitao moga đeda koje je vjere, uvijek je odgovarao: “srbin“, a nikad “pravoslavne“, jer ta riječ nije postojala kad se on rodio i odrastao. Tada se narod nije dijelio nacionalno (jer nije bilo ni Hrvata ni Crnogoraca ni Makedonaca ni Srba) već samo po vjeri na srbe, muhamedance i rimokatolike. U tome je uzrok svih zabluda kod našeg naroda. Naši su stari govorili da su srbi (to bi se danas reklo pravoslavci), a od kraja 19. vijeka nastaju nacije i mi smo nacionalno Crnogorci, a na drugim teritorijama se formiraju hrvatska, makedonska i dr. nacije dok Srbi kao nacija uzimaju naziv po svojoj vjeri.
Kako iz neznanja eskaliraju problemi imamo najbolji primjer u Baru. Tu je došlo da radi u Luku Bar puno naroda sa sjevera sa završenih 8 razreda osnovne škole. Podizali su svoju djecu i svo vrijeme im govorili da su oni Srbi (jer su pobogu svi naši stari bili srbi). Od te djece danas su nastali ekstremisti koji nikada ne dovode u pitanje tu pogrešnu tezu na kojoj su vaspitavani…