Годишњица савеза Србије и Црне Горе о борби против турских окупатора
Српска војска
На данашњи дан 1876. године потписан је уговор о савезу Србије и Црне Горе о заједничкој борби против Отоманског царства.
Преговори између Србије и Црне Горе започели су половином маја 1876. године, а споразум је потписан у Венецији.
Следећи одредбе тог споразума оне су убрзо, односно на Видовдан објавиле рат Турској царевини.
Током рата постојала је стална комуникација између србијанске и црногорске владе.
Иако се преговарало највише о војној сарадњи у предстојећем рату, споразумевање се проширило и на питања династичког уједињења у будућности и територијалне подјеле заједничке српске државе.
У знак сјећања на 1876, када су Србија и Црна Гора у Венецији потписале споразум о заједничкој борби против Отоманске империје, тај датум је у слављен као Дан Војске Србије и Црне Горе у заједничкој држави.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Камо лијепе среће да се тада десило српско уједињење, све би друкче било. Али, заједничка граница Србије и црне горе за Аустрију није долазила у обзир, како сами кажу, и по цијену рата. И не само за Аустрију.
Вук скупио… „а Бог, ко бог, само ћути и гледа…“
Састану се један дан на обично место старешине и главар од једнога места који је на мору шкољ, и стану корити једни друге како од њих нико не може бити мудар као што у другим местима има мудрих људи. Знате ли, браћо, рече један понајмудрији до чега је то? Све без пусте памети, него хајдемо скупити педесет талијера па да пошљемо у Млетке тројицу од нас да купе, јер су Млечићи, чуо сам, најмудрији и да толико памети имају да је и продавати могу, па је и цене. Сви на то пристану, те скупе речене новца, и оправе тројицу, те у Млетке. Кад тамо дођу, почну припитивати где би је купили и пошто ока. Тако се намере на некаква мајстора хитра у руги и подсмеху, који им рече: Ја ћу вам продати не оку но литру, а две нека ми остану за те аспре. Они пристану, а он однекуда добави једнога миша, те га жива затвори у једау шкатуљицу, и рече им: Ево вам памет овде, него одмах бежите дома, и не отварајте пре но дома дођете. Сељани се врате весели у исти брод којим су и дошли, па кад дођу близу својега места, рече један од њих: Ваистину није право да памет подијелимо свакоме једнако, него узмимо ми тројица половицу а половица свему селу. Остала двојица пристану одмах на то, па кад отворе шкатуљицу, а миш као миш побјегне те се негде у брод завуче. Сад сељаци начну кукати и лелекати, а један одговори: Шта вам је? Ево је у броду, нигдје није побегла. Кад дођу, дочекају их браћа жељно и радосно, но кад чују зли глас, озловоље се, па се најпосле договоре те брод извуку на сухо и стану га редом чувати све по један од села, па кад год би што хтели да кому мудро отпишу или одговоре, вазда би у брод отишли да се најпре памети напуне.
+Свиће зора у суботу, Ко то тамо пева
https://www.youtube.com/watch?v=pvnowyBqs8E