Годишњица смрти човјека који је промијенио свијет

Данас се навршавају 73 године од смрти Николе Тесле, једног од највећих умова у историји науке.

Тесла је умро у јеку Другог свјетског рата у Њујорку, 7. јануара 1943. у апартману хотела „Њујоркер“ гдје је провео посљедњих 10 година живота.

Урна с Теслиним пепелом похрањена је најприје на гробљу у Њујорку, а пренијета је у Београд 1951. године и отад се чува у Музеју Николе Тесле у Крунској улици.

Рођен је 10. јула 1856. у Смиљану, у свештеничкој породици. Његов отац Милутин био је православни свештеник, а његова мајка Георгина је, такође, одрасла у свештеничкој личкој породици.

Тесла је започео школовање у родном Смиљану, наставио у Госпићу, Раковцу код Карловца, студирао је у Грацу и Прагу, али студије никада није привео крају. Прије САД, радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу.

Европу је напустио 1884. године у нади да ће му у Њујорку, тада чувени проналажац и индустријалац Томас Алва Едисон, за чију фирму је радио још у Паризу, помоћи да реализује своје техничке иновације.

Године 1885. у Њујорку је основао компанију „Тесла“ када је и започео израду првих модела предвиђених за коришћење наизмјеничне струје – иновације која је преобразила свијет. Едисон је иначе био велики противник Теслиног изума, због чињенице да уложио велики капитал у једносмјерну струју.

Тесла је пронашао обртно магнетно поље, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао више изума на којима се заснива савремена електротехника.

У Европу из САД-а Тесла је одлазио само у два наврата, 1889. и 1892. године и оба пута боравио у родној Лици.

Априла 1892. стигао је у Госпић, гдје је тада живјела његова тешко обољела мајка, која је у његовом присуству и умрла, 16. априла. Мјесец и по дана потом, на позив делегације општине града Београда и Инжењерског удружења, допутовао је у кратку посјету Београду, била је то једина његова посјета Краљевини Србији.

Архивска грађа из Теслине заоставштине је 2003. уписана у регистар УНЕСКО-а „Памћење свијета“.

Један кратер на Мјесецу носи његово име, заједно са београдским аеродромом и једним планетоидом.

Споменици Тесли могу се пронаћи широм свијета, између осталог у Њујорку, Калифорнији, Канади, Јапану, Чешкој, Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: