Годишњица вјенчања српског мора са слободом Црне Горе – 9. јануар Дан ослобођења Бара

На данашњи дан 1878. године или прије 143 године Бар је ослобођен од Турака након вишевјековне окупације.

–Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе – стихови су краља Николе након коначне побједе над Турцима у Бару.

Почетком новембра 1877. године књаз Никола I Петровић Његош је главнину својих снага – 20 батаљона и 18 топова концентрисао у рејону Вирпазара. Са осталим снагама демонстрирао је према Спужу и Подгорици, да би заварао Турке.

Извукавши топове на висове Сутормана,црногорска восјка је наступала према Бару у двије колоне: десна, јачине 12 батаљона и 16 топова, под командом војводе Маша Врбице, правцем Суторман – Зупци – Бар, и лијева, јачине осам батаљона и два топа, под командом војводе Илије Пламенца,правцем Суторман – превој Бијела Скала – Бар а један дио се издвојио према Скадарској крајини.

Турско утврђење на Суторману бранила је једна чета са два топа,Бар два табора низама, око 1800 башибозука и 15 топова,а утврђења Хај-Нехај и Волујицу по једна чета. На мору су Турци у дом дијелу Јадранског мора имала ескадру јачине две крстарице, двије фрегате и један мањи ратни брод.

Када су успјели да заузму утврђење Суторман, црногорска војска се прегруписала и 16. новембра, са четири батаљона и 16 топова, заузела је доминирајуће положаје око Бара. Три батаљона су била упућена према барској луци,док је војвода Пламенац са осталим снагама заузео положаје према Скадару и Улцињу. 17. новембра било је заузето утврђење Волујица и била је успостављена контрола над барском луком, а 27. новембра утврђење Хај-Нехај.

Главнина турских снага се у Старом Бару се веома упорно бранила подржавана са пет ратних бродова, који су из барске луке свакодневно тукли положаје црногорске војске око града.

Изгубивши сваку наду у долазак појачања, Турци су се 9. јануара 1878. године предали и том приликом је било заробљено 2237 војника и 15 топова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: