Годишњица злочина на Коранском мосту

Документационо информациони центар „Веритас“ саопштио је да се данас навршава 23. године од страдања резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу, над којима је почињен ратни злочин, а судски процес починиоцима злочина још није завршен.

„Веритас“ подсјећа да су 21. септембра 1991. године припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу, испред моста на ријеци Корани, зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА.

Они су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.

Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста.

„Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почели “крвави пир“ над њима: 13 су ликвидирана, неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају„.

Од четворице преживјелих, тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста, док се четврти у току ноћи, такође са тешким повредама, искобељао испод мртвих сабораца.

За овај злочин, под притиском међународне заједнице, Окружно тужилаштво у Карловцу, у мају 1992. године, подигло је оптужницу против Михајла Храстова, припадника „посебне јединице полиције Полицијске управе Карловац“, због кривичног ђела против човечности и међународног права – противправним убијањем и рањавањем непријатеља.

Жупанијски суд у Карловцу је три пута (1993., 2002., и 2007. године) оптуженог ослобађао оптужбе “због поступања у нужној одбрани”, док га је Врховни суд Хрватске, у другом степену, на поновљеном суђењу, након спроведеног главног претреса, 7. септембра 2012., осудио на 4 године затвора, иако је за ово дјело запријећена минимална казна од 10 година.

Изречена казна могла би се протумачити и као награда оптуженом Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, пошто „признаје“ да је све припаднике ЈНА сам ликвидирао, додуше, у „нужној одбрани„, наводи „Веритас“.

Ни надлежно тужилаштво се још не оглашава по питању евентуалног проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце овог једног од првих ратних злочина у рату од 1991. до 1995. над припадницима ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално правно још увијек била и Хрватска.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: