Годишњица злочина над српским цивилима у Сијековцу у БиХ: Има ли правде за недужне жртве?

У првом ратном злочину почињеном на територији Босне и Херцеговине 26. марта 1992. године је за сат времена убијено деветоро Срба, међу којима највише чланова породица Милошевић и Зечевић.

Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, су наредних дана убили још 37 Срба, наводи се у документима Борачке организације Брод. Окупација хрватских снага прекинута је 7. октобра 1992.

Српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић рекла је да је у питању „злочин против мира и несумњиви акт агресије“ у којој су учествовале регуларне војне снаге Хрватске, преноси РТС.

„Најмлађа жртва свирепог злочина у Сијековцу имала је тек 17 година, а најстарија 72. Срамота домаћег и међународног правосуђа је што је само један злочинац правоснажно осуђен за убиства и злостављања сијековачких цивила“, наглашава Цвијановићева, која је у Сијаковцу имала свог изасланика.

Наводи да многи други никада нису ни процесуирани, иако су, како каже, имена већине учесника у злочину добро позната како јавности и породицама жртава, али и правосудним органима.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсетио је да је за злочин над недужним Србима у Сијековцу до сада правоснажно осуђен „само један злочинац“.

„То је један од многих доказа да нема правде за српске жртве иако постоје бројни материјални докази. Због тога је важно да упорно тражимо да буду кажњени сви одговорни за злочин у Сијековцу, али и бројне друге злочине над Србима у БиХ“, рекао је Линта, наводи се у саопштењу Савеза Срба из региона.

Подсећа да су убиство српског свата у Сарајеву 1. марта 1992. године и масакр над девет српских цивила у Сијековцу 26. марта означили почетак грађанског рата са циљем стварања муслиманске БиХ, али и почетак страдања и прогона српског народа.

Сматра да Србија треба да покрене систематску борбу за истину о страдању српског народа деведесетих година прошлог века, а један од начина је, како каже, оснивање државне институције, то јест Меморијалног центра српских жртава на простору бивше Југославије у Београду.