Гојко Раичевић тумачи зашто „аутофекална“ (ВИДЕО)

Главни уредник ИН4С Гојко Раичевић у емисији „Неђеља у петак“ на А1 телевизији, која је ове седмице за тему имала говор и ријечи митрполита Амфилохија за Божић и квалификације које је упутио за НВО ЦПЦ, тумачио је зашто „аутофекална“

Након опаске да би Свети Петар Цетињски због својих клетви и посланица, био стално оптуживан због говора мржње, али да не знају да ли то припада и митрополиту Амфилохију, Раичевић је казао да прво треба да се ускладе стандарди, да се види шта може, шта не може, гдје се може поредити митрполит Амфилохија са Светим Петром Цетињским, и подсјетио да митрополит сједи на трону Светог Петра.

Осврнувши се на ријечи појединих саговорника у емисији, који су митрополиту замјерили „на материјалном“, он је казао да митрополит вози ауто које кошта око 40 000 евра, а како сједи на трону светог Петра који је био господар Црне Горе, и сад тај трон у овој новој подјели власти, некако дијели са Милом Ђукановићем и Душком Марковићем, он је истакао да Ђукановић и Марковић возе аута која коштају више од милион евра, али да се има потреба рећи само да које ауто митрополит вози.

Раичевић је помињући дупле стандарде, казао да је уз ову тему, ваљало поменути и фејсбук групу „Никад више 1918“, на чији говор мржње и фашистичке ставове наш портал данима указује.

„Нијесам био лијен, и данас сам пошао до архиве гдје столује Ивица Станковић, и поднио сам једно обавјештење, ја нисам поднио никакву пријаву, са детаљима из те приче са фејсбука, и оставио то, тој грани власти да процјени, да ли треба да се процесуира, или не, а ако не процесуирају, Србима ће по ко зна који пут бити јасно да је то заправо став цјелокупног црногорског система према заједници Срба у Црној Гори“, казао је Раичевић.

Указао је да опет долазимо до дуплих стандарда, које никако не можемо да ускладимо.

Затим се главни уредник портала ИН4С осврнуо на структуру невладине организације, коју је митрополит назвао аутофекалном, а која је основана 1999. године, по закону који је престао да важи 1995. у полицијској станици на Цетињу.

„Поглавар те НВО, је Мираш Дедеић, који себе воли да зове митрополит Михаило, ради се о расчињеном свештенику, који је промјенио пар цркава, био је у Италији, био је италијанска православна црква, па грчка, и на крају је прешао у невладин сектор.“

Мираша је расчинио васељенски патријарх Вартоломеј

Како је даље нагласио Раичевић, он је због својих грехова и анатемисан и то управо од васељенског патријарха од којег сада очекује да призна његову НВО.

Главни уредник ИН4С је затим прочитао пар чињеница из књиге „Трговци душама“ аутора др Будимира Алексића и Славка Крстајића.

„бивши свештеник Мираш Дедеић је расчињен, због горњих тешких антиканонских и антидисциплинских и душепогубних његових безакоња и његове непокајничке упорности у њима, од сада је лишен свога свештеничког чина и огољен сваке благодати и дјеловања, убудуће постајући прости лаик и као такав од свију сматран.

Зато да се нико никада не усуди, ни од клирика, да се заједнички облачи и саслужује са њим, нити од вјерника да га било ко прими или почаствује као свештеника или клирика, или да цјелива његову десницу и затражи од њега благослов, јер је под бременом неопростивог лишења чина и неразрјешивог одлучења од Господа Сведржитеља.”

Други препознатљиви лик из те НВО је Живорад Павловић, звани Жика Смедеревац, како је казао Раичевић он је био задужен за рад ове НВО за подручје Подгорице, даље, ту је Јелисеј Лалатовић, ученик богословије, који је како документа говоре, олакшао неколико манастирских каса, затим расчињени свештеномонах Милутин Цвијић.

Напомиње даље Раичевић да у тој НВО је и Антонио ди Росо, па Горазд Мексиканац, Клаудио Гаго ради као шалтерски радник у банци, и наводно је његова баба по мајци од Гломазића и то му је веза са Црном Гором.

Рихард Манихофер, „владика которски“ са сједиштем у Бечу, а његов позив је бечки полицајац, истакао је он.

Раичевић је овим указао на структуру ове НВО, и питао се да ли је ово основа за једну организацију која себе назива ЦПЦ.

Он је потом указао на конверитство поглавара НВО ЦПЦ, који је само у размаку од мјесец дана, тражио од епископа Љубљанско-загребачког да га прими у назад у СПЦ, а затим мјесец дана касније учествовао у оснивању НВО ЦПЦ.

Прочитао је писмо које је Мираш Дедеић упутио митрополиту Јовану, у ком тражи да га прими за парохијског свештеника СПЦ, и између осталог пише:

„Зажелио сам да будем монах, искључиво у Црној Гори, у било ком манастиру, међутим блажено почивши митрополит Данило није ми дао благослов да останем у његовој епархији, па ме чак и протјерао из Црне Горе, па сам пошао у Рим, оженио се, рукоположен за презвитера и рукоположен да служим у храму Свете Андреје у Риму при Грчкој православној цркви. 

Поред обавеза, успио сам и да организујем српску црквену општину у Риму, са намјером да се подгине неки храм да би Срби у Риму имали гдје да се окупљају“

Ово је било 16. маја 1995. године, казао је Раичевић и истакао да буквално мјесец дана касније, он шаље захтјев МУП-у на Цетињу да упишу заједницу православних Црногораца.

Дакле имамо Мираша Дедеића који прво тражи од владике Јована да га прими, пошто га владика Данило Дајковић није примио, а са друге стране мјесец дана касније он предаје захтјев Центру безбједности Цетиње за формирање НВО ЦПЦ.

Толико о утемељењу „свештеника“ који је служио грчкој, италијанској, српској ево и „црногорској“ цркви.

Цитирајући Радована Радоњића, црногорског академика, који је казао да за ЦПЦ да је црква свих вјера и нација, закључио да то збиља ову НВО чини јединственом с обзиром на чињеницу да у једној цркви има више вјера.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: