Горчевић: Наш однос према резолуцијама о Сребреници и Јасеновцу је поштен и принципијелан, Хрватска неће кочити преговоре са ЕУ

Министарка европских послова Маида Горчевић изјавила је да не очекује да ће Загреб кочити преговоре Подгорице са Европском унијом (ЕУ) због тога што је црногорски парламент усвојио недавно Резолуцију о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузен.

Она је то изјавила у разговору за „Вијести“.

Ваша партија тврди да посјета предсједника Савјета ЕУ Шарла Мишела Црној Гори није одложена зато што је парламент усвојио Резолуцију о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузен, већ због “дешавања у парламенту у режији ДПС-а”, чији су посланици у понедјељак (1. јула) блокирали говорницу у Скупштини, не дозвољавајући одржавање премијерског сата. Ако занемаримо чињеницу да је посјета одложена прије потеза ДПС-а, зашто је онда из нацрта текста декларације Европског савјета уклоњена реченица да то тијело “поздравља најновију Међувладину конференцију са Црном Гором и истиче напредак који је Црна Гора остварила у процесу приступања”? Да ли сте обавијештени на чији захтјев је тај дио обрисан из нацрта?

„Клуб посланика ПЕС-а, у саопштењу од 3. јула, није саопштио да су дешавања у парламенту у режији ДПС-а разлог недоласка предсједника Европског савјета. ПЕС не може говорити у име господина Мишела, нити можемо лицитирати разлозима одлагања његове посјете. Ваш медиј је, нажалост, једну реченицу из нашег саопштења тенденциозно извукао из контекста. Уколико опет прочитате наведено саопштење, препознаћете оптужбе нашег клуба посланика на рачун Дритана Абазовића и ДПС-а, који су данима уочи и након добијања ИБАР-а стварали политичке тензије у црногорском парламенту, са циљем да обезвриједе резултате које су постигли 44. Влада и парламентарна већина. Пошто господин Мишел није навео експлицитне разлоге одгађања своје посјете, већ је споменуо “политичка дешавања”, ми смо саопштили легитиман став: да нас тај аргумент не чуди, узме ли се у обзир неконструктивно понашање опозиције у парламенту.

Што се тиче другог дијела вашег питања, садржај документа познатог као “Закључци Европског савјета” посљедица је договора свих учесника, од првог нацрта до ревизија, у којем учествују стални представници земаља чланица (кроз ЦОРЕПЕР2) и министри европских послова (кроз ГАЦ), али посебан утицај имају чланови Европског савјета, а то су премијери, или рјеђе предсједници држава чланица са правом вета. Непримјерено је да са позиције министарке европских послова улазим у интерпретације евентуалног лобирања да се реченица о црногорском успјеху избрише, јер разлози могу варирати од техничких до политичких“.

Ако одлагање Мишелове посјете и уклањање дијела текста о Црној Гори не доживљавате као пацке из ЕУ, на који начин онда гледате на то?

„Као на легитимну одлуку предсједника Европског савјета. Црна Гора, као земља кандидат, не доживљава Европску унију као инстанцу која било коме дијели, како ви то пежоративно кажете, “пацке”. Однос званичног Брисела, Европске комисије, Европског савјета и осталих институција ЕУ, према Црној Гори, одувијек је био и остао испуњен поштовањем и најбољим намјерама. Да ли као “пацку” треба тумачити 75 милиона еура које је ЕУ недавно опредијелила за пет црногорских инфраструктурних пројеката? Желим да вас увјерим да ће 44. Влада благовремено уклонити сваку препреку која се може наћи на нашем европском путу. Затварање поглавља које ће, сигурна сам, услиједити до краја ове године, на сљедећој међувладиној конференцији, биће једини релевантан суд о овој теми“.

Да ли је тачно да је Хрватска, током Међувладине конференције у Бриселу на којој је Црна Гора добила ИБАР, четири пута упозорила представнике црногорске власти да се не усваја поменута резолуција?

„Није тачно, тврдња коју наводите је дезинформација“.

Очекујете ли да Хрватска, због резолуције, блокира Црну Гору у преговорима с ЕУ? Ако очекујете – зашто, ако не очекујете – зашто не?

„Република Хрватска је од почетка процеса приступања Црне Горе Европској унији била искрен и поуздан партнер и пријатељ. Стога не очекујем да ће Хрватска блокирати наш европски пут, не само зато што је Хрватски сабор 2011. године усвојио “Декларацију о промицању еуропских вриједности” којом се хрватска држава обавезала да неће блокирати приступање држава кандидата са Западног Балкана, због билатералних питања, већ зато што не постоје разлози за такво поступање. Република Хрватска је земља која је заузела недвосмислен и високоморалан став према догађајима у Јасеновцу, те стога усвојена резолуција нема и не може имати никакве везе са савременом Хрватском и хрватским народом. Црна Гора ће своје искрене добросусједске намјере у односу на Хрватску показати у мјесецима пред нама. Вјерујем да и реципроцитет са хрватске стране неће изостати, и да ће Хрватска и Црна Гора наставити да рјешавају отворена питања од заједничких интереса у духу пријатељства и добросусједских односа“.

Дијелите ли мишљење премијера Милојка Спајића, изречено у интервјуу “Политику” уочи изгласавања резолуције, да њено усвајање штети Црној Гори?

„Дијелим мишљење премијера Спајића да Црној Гори не помаже да се бави прошлошћу, већ да је будућност наша тачка окупљања. Али политика није идеална професија и јако често вам намеће теме којима не желите да се бавите. Када вам политички контекст наметне одређену тему, једини исправан начин да се са њом изборите је да будете досљедни. Зато смо увјерени да је наш однос према резолуцијама о Сребреници и Јасеновцу био поштен и принципијелан“.

Како тумачите поруку предсједника Милатовића да су лидери партија парламентарне већине недоласком на састанак код њега, на тему европских интеграција, показали “однос према европској перспективи Црне Горе”?

„Однос према европској перспективи демонстрира се вриједним радом, свакодневном међуинституционалном координацијом, посвећеношћу техничким питањима, али и комуницирању кроз политичко-дипломатске канале, а свакако не присуством произвољним форматима састанака. Очекујем да сви којима надлежности предвиђају да се баве суштином европских интеграција буду у потпуности подређени том циљу, а да се сви остали барем суздрже од релативизације успјеха државе Црне Горе. Ипак, надам се да је сусрет дијела опозиције у организацији господина Милатовића био полодоносан и да ће исходовати њиховом конструктивношћу у даљем процесу приступања“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: