Горди смијех костију
1 min read
Фото: Принтскрин
Пише:Милисав Поповић
Поводом премијере филма – „Зло пролеће 92“
ГОРДИ СМИЈЕХ КОСТИЈУ
Петог марта 2004.године, авионом војним, као са небеса, на писту аеродрома голубовачког у Подгорици – спустили су се земни остаци осморице ратника из „Никшићко-шавничке групе“, „несталих“ 1992.године на Дубровачко-херцеговачком ратишту.
У рат су пошли на ЗОВ ОТАЏБИНЕ и бранили милионе праведника од насилног одвођења из родне им Југославије!
У наметнутом рату – смрћу против смрти, ишли су и буквално – путевима Петра И Светог…
Црногорска власт слала их је у „РАТ ЗА МИР“. „Црна Гора је нападнута од стране усташа. Поход на Дубровник је неопходан и сврсисходан, те је свако друго становиште издајничко“ грмио је тадашњи црногорски премијер (а данашњи предсједник), док су десетине хиљада Црногораца одлазиле тамо гдје је и грмјело и горјело…
Нијесу се вратили – њих преко 200! Некима се ни гроба не зна…А били су заробљени!
Вјеровање је да заробљеника, преданика, рањеника – ни пас неће! Али, оно што обични пси неће – хоће пси рата!
Никада неће валови мора спрати срам са имена злогласне сплитске луке – Лора, у којој су заробљене, међу којима и ове из „Никшићко-шавничке групе“, мученичком смрћу умарали!
Као што ратиште цијену иште и узима, тако и превртљиви однос режима према ратницима – погинулим и преживјелим – цијену има…
Режимска као некада Јусуф-бегова „Подгорица нијема од страха сакрила се иза ћепенака“, па мученичке кости црногорских родољуба – поздравила није! „А ТЕ КОСТИ СМЕЈАШЕ СЕ БОГ ДА ПРОСТИ“! Дочекали су их млади војници са старјешинама, посмртна музика војна, саборци и поштоваоци, родбина и – прохладни повјетарац завичајни…
За разлику од режимске Подгорице, нережимски Никшић кости мученика дочекао је како и заслужују: десетине хиљада окупљених, војска, цвијеће, свијеће. Владика са свештенством, бјеседници, парастос, мимоход – дан жалости!
А од властеле црногорске ни у Никшићу, ни трага ни гласа није било! Прогласили су у Црној Гори – дан жалости, а сами пошли да се гребу над туђим носилима, да своја не виде, да плач својих – нити чују нити виде. Велику ли срамоту и грехотунаметнуше – „најмањој од народа“; великој Црној Гори“!
ДРАГАНЕ, ДРАГОМАНЕ, ЛУКА, НЕЂЕЉКО, ПАВЛЕ, РАДИВОЈЕ,
РАДОМИРЕ, РАТКО – потомци барјактара балканских – Светог Петра, Његоша, Марка, Николе, смијте се – гордо, хомеровски!
ИСТИНСКА ВАС ЦРНА ГОРА – И ЖАЛИ И СЛАВИ!
Не жалите што вас не дочекаше – еурослинавци, саплели су се у одсјеченим витицама монахиња, угушио их је дим запаљеног Светосавског манастира, смео их је утамничени Јован и слободни Владика… Уплашио их је удар грома што на небу мету нађе („Небо нема без грома цијену“)…
Част вам чини што вас не дочека ни онај стари, који вас је испраћао говорећи лажно – да му је Српство у души – еволуирао је и добио је „дуге уши“!
Спаси Боже од зла домаћега!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
