Горе мреже: Уместо Срби реците Данци и уместо Косово реците Гренланд – све ће вам бити јасно

Позивамо Краљевину Данску да прихвати реално стање на терену и призна гренландску независност. Гренланд се не сипа у тракторе, а његова независност виси као камен око врата грађанима и грађанкама Данске. Време је да се Данци одрекну своје митоманије и придруже остатку цивилизованог света. Уосталом, лако је Гренланд бранити из копенхагеншког кафића.

Ове и многе друге шаљиве опаске преплавили су српски налози на мрежи Икс. Подигнут је прави дигитални вртлог духовитости на рачун Гренланда, Данске, Трампа и новонастале геополитичке ситуације, сличне оној коју су и Срби својевремено осетили на својој кожи.

Од стихова „данска се труба с Гренланда чује“ и „над Гренландом жива ватра сева, да видимо ког Викинга нема“, па до констатација да Данци нису разумели пад Берлинског зида, ређале су се не само јако духовите, већ и изразито интелигентне шале. Срби су изразили забринутост, позвали на смиривање тензија, предложили формирање заједнице данских општина и понудили се да посредују у мировним преговорима организованим у Чачку.

Аналитичар и главни уредник Нове српске политичке мисли (НСПМ) Ђорђе Вукадиновић каже за Спутњик да ова провала духовитости и експлозија најразличитијих досетљивих и проницљивих коментара на рачун потенцијалне анексије Гренланда од стране Трампове Америке захтева дубље промишљање и образлагање које тешко може бити разумљиво ономе ко не живи у Србији или није Србин.

Овај феномен, каже он, има своје психолошке, социолошке и, наравно, политичке корене који се морају познавати да би се суштински разумело зашто су Срби овако реаговали на ову вест.

Постоји више углова за објашњење овог феномена, али мислим да је највероватнији и најближи истини тај да су грађани Србије на друштвеним мрежама, а и шире, ову вест дочекали са неком врстом задовољења. Дочекали су је са неком врстом закаснеле, можда и бескорисне али психолошки драгоцене потврде колико смо били у праву претходних година и деценија, колико смо на правди Бога критиковани, бомбардовани, осуђивани, колико смо страдали, не само политички и медијски, већ и буквално под бомбама због читаве епопеје која се дешавала на Косову 1999, али и пре и после тога, рекао је Вукадиновић за Спутњик.

Срби су, каже он, Трампову најаву анексије, преузимања или куповине Гренланда дочекали као потврду тога да су све ове године били у праву, да је политика Запада, предвођена истим тим Сједињеним Америчким Државама, према Србији све време била лицемерна, вођена двоструким стандардима, да је све оно што је Србији пребацивано и због чега је на крају крајева и бомбардована било неосновано, неправедно, лицемерно и да је сва та неправда и сво то лицемерје сада са овим догађајима коначно изашло на видело.

Гренланд је срце Данске

Однос Данске и Гренланда, а не Америке, био је у фокусу шала, објашњава наш саговорник, управо јер је будио асоцијацију на Србију и Косово, а та аналогија се потенцирала јер Данска, која је међу првима признала тзв. „Косово“, данас инсистира на територијалном интегритету и суверенитету, поручујући гласно да Гренланд није на продају.

То је суштина и поента целе приче јер Европска унија сада стаје на страну Данске. Истина не баш претерано борбено, али кроз изјаве челних људи и званичника из две најмоћније земље чланице, Француске и Немачке, ЕУ подржава територијални интегритет Данске. То је мислим био врховни и кључни окидач за овакву провалу реакција на српским друштвеним мрежама. Просто боде очи та асиметрија у реаговању и третирању територијалног интегритета Данске у односу на територијални интегритет Србије.

Српска шала није за шалу

Иако је читање многобројних оштроумних и досетљивих шала на рачун непостојеће међународне правде заиста било уживање, Вукадиновић истиче да је читава ствар далеко озбиљнија и да се не своди само на духовитост. Баш овакве шале и баш на ову тему показале су колико је заправо Србима стало до Косова и Метохије. Показале су и то колико су Срби тешко подносили и колико су их погађале и вређале све лажне оптужбе и неправда која им је учињена по питању Косова и Метохије.

Међу најуспешнијим, најбројнијим и најдуховитијим реакцијама заправо су биле оне које парафразирају и карикирају став, коментаре и изјаве водећих западних центара моћи по питању Косова, али и доброг дела овдашње другосрбијанске медијске и културне јавности која је гутала, прихватала и разрађивала тај западни наратив о Србији и Косову.

Ове шале представљале су и неку врсту одушка за све године и деценије лицемерја и испирања мозга које су Срби трпели и којима су били изложени, пре свега од стране Запада и западних политичких и пропагандних центара, али и доброг дела домаћих малобројних филијала са малом подршком у јавности, али са великим утицајем, сматра Вукадиновић.

Рекао бих да је ствараоце ових шала можда највише иритирала управо та бахатост и вређање интелигенције којом смо толико дуго били изложени. Када замените реч „Срби“ речју „Данци“ и реч „Косово“ речју „Гренланд“ и само поновите све оно шта је нама говорено, увиђате колико је све оно што нам је најозбиљније поручивано и шта смо трпели годинама и деценијама заправо – апсурдно. Мислим да је Гренланд на неки начин Србе, али богами и оне ван Србије, подсетила колико нам је Косово заправо важно, чак и онда када тога нисмо свесни, изричит је Вукадиновић.

Срби су опстали кроз смех

У свим овим реакцијама, колико год њихове жаоке биле упрене према Западу, његовом лицемерју и двоструким стандардима према Србима, Вукадиновић види и јасну самокритичну димензију. Срби, каже он, немају проблем да се горко нашале и на сопствени рачун.
Добар део тих злоћудних и несумњиво ступидних коментара на рачун Косова и Метохије, а који су овде извргнути руглу, долазио је управо од стране наших сународника, дакле људи који су интелектуалци и јавне личности са деловањем овде на овом нашем простору. Они јесу малобројни, али су зато били добро распоређени и утицајни.

Вукадиновић верује да нам је ова блистава епизода са Гренландом показала не само то да нам је стало до Косова и више него што смо често сами свесни, већ нам је показала и склоност да се шалимо, па и горко, на сопствени рачун и до бола. Већина народа на Балкану, па и у Европи, нема ту врсту самосвести која им омогућава самоироничну дистанцу из које и настају ове брилијантне шале. Узрок томе је можда и тај, каже Вукадиновић, што су нам кроз историју смех и шала били једини вентили и помагали нам да опстанемо и преживимо у тешким, па често и немогућим, околностима и временима.

Богом дано

Антрополог Бојан Јовановић каже за Спутњик да је кроз сву поменуту духовитост, иронију и сарказам дошао до изражаја онај бол који је доживљаван код Срба као неправда. Кроз такву врсту реакције, сматра он, настојала је да се оствари она сатисфакција која је у стварности изостала.

Због тога је и та врста реакције добила на духовности. Духовитост, иначе карактеристична за Србе, управо долази у тим тренуцима. Сачекан је тренутак неке правде, не само националне него и космичке, да оно што је до тада било неправедно и оно шта је било болно, да се кроз све те реакције и ту духовитост искаже на такав начин.

Ово је, каже он, карактеристика српске културе и Срби су у свим својим најтежим часовима умели да створе изузетне приче које показују како се духовношћу тешка или мучна ситуација надилази.

Ту је реч о креативности која долази из дубина националног бића и по томе се одређује онај латентни идентитет који се конкретизује управо у ситуацијама када треба да се опстане.

Креативност и духовитост је нешто што је Богом дано, а за Србе је карактеристично да од своје патње умеју да створе и уметничка дела. Епска поезија управо то и показује, закључује Јовановић.

Извор: Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: